Ворлд Цуп Куалифиерс Схапе Глобал Цонфлицт, Студи Суггестс

Једина сврха Канцеларије Уједињених нација за спорт за развој и мир је да се спортом користи за ублажавање међународних мировних напора. Пракса се заснива на дугогодишњем увјерењу да спорт окупља људе, што је идеја коју је годинама подржао успјех међународних такмичења попут Олимпијских игара и Пан-Ам игара. Међутим, нова студија, која открива да су земље које су играле у фудбалу на Свјетском првенству вјероватније да ће се укључити у међународни сукоб, доводи у питање тај појам.

Националистички понос и страст које људи осјећају када се њихове земље натјечу на Свјетском првенству ФИФА одговара повећаној агресији државе, написали су истраживачи у студији објављеној у понедјељак у Квартално за међународне студије. Штавише, нације које су се суочавале на међународном фудбалском турниру су биле 56 процената касније, у сукобу, било да је војна или политичка.

"Квалификације су постале много агресивније након квалификација, и остале су све до друге године након турнира", пишу аутори.

"Процене сугеришу да одлазак на Светско првенство повећава државну агресију за отприлике две петине колико и револуција, и да подсећа на ефекат избора вође са војним искуством."

Студија, коју је спровео амерички истраживач спољне политике Андрев Бертоли, др. на Универзитету Дартмоутх, упоредио историје земаља укључених у квалификације за Светско првенство између 1958. и 2010. године које су се или квалификовале за Светско првенство против или само пропустили су играње. Конкретно, Бертоли се фокусирао на земље које су сматрале ногомет најпопуларнијим спортом и које су имале сличне историје војне агресије, мјерено бројем међународних битака ("милитаризираних међудржавних спорова") које је сваки покренуо. САД нису испуниле ове критеријуме.

У својој анализи, открио је да су земље које су управо играле на Светском купу почеле много више међународних спорова него земље које нису играле - чак и ако су те земље имале сличне историје прошле агресије. Бертоли закључује да, за земље у којима је фудбал на Светском првенству све, међународна конкуренција може повећати осећај национализма до те мере да постане катализатор сукоба. Познато је да је "Ногометни рат" из 1969. почео када су постојеће тензије између Ел Салвадора и Хондураса ескалирале током квалификација за ФИФА Светско првенство, а енглеско-руски немири резултирали су сличним случајевима међународног насиља током Еуро 2016.

Ови резултати су били истинити чак и када нације које су играле једна другу на Светском првенству нису имале историју међународног конфликта. Љубитељи Светског првенства често спаљују заставе и ругају се "традиционалним ривалским земљама" на играма, напомиње Бертоли, чак и када њихове земље играју тимове с којима немају међународни сукоб. Ово не би требало да буде изненађење за свакога ко је икада гледао тим који има горко ривалство: Када Нев Иорк Ианкеес играју било који бејзбол тим, на пример, дефинитивно ћете чути неке фанове који пеку Бостон Ред Сок.

Ова студија доводи у питање да ли би ногомет - најпопуларнији спорт на свијету - требао и даље бити кориштен за окупљање различитих нација, укључујући и оне "супарничке земље". УН је био велики заговорник овог рјешења, чак и организирајући натјецање у 2013. између северних и јужнокорејских фудбалера као начин да се "отворе врата за мирни дијалог и ублаже политичке тензије".

Бертоли, међутим, сматра да постоји начин да се одговорно играју међународни спортови. Он предлаже да нације које се баве војним сукобима и историјски "супарничке земље" једноставно не би играле једна другу у конкуренцији. Поред тога, он упозорава да је лош избор да се ови међународни догађаји дешавају у земљама погођеним сукобима - попут Русије, гдје ће се одржати предстојеће Свјетско првенство 2018. године.

"Требало би да се супротставимо понудама за одржавање великих спортских догађаја у земљама у којима лидери показују склоност да користе националистичке осјећаје за повећање подршке агресивној вањској политици", наводи се у студији. "Међународне спортске организације не би требало да праве сличне грешке у будућности."

Бертоли такође препоручује да се међународни спортови реорганизују у тимове "малих регионалних блокова" тако да сусједне земље не буду међусобно супротстављене. Наравно, имајући у виду садашње стање међународних спортских такмичења, таква драстична промена изгледа мало вероватно. На тај начин би се потпуно искоријениле Олимпијске игре, што се поноси тиме што угошћује спортисте из различитих нација. То би такодје онемогућило носиоцима рекорда да држе наслове за своје нације, приморавајући међународне спортисте да поново процене ко - или шта - они заправо играју за. Поред Светског првенства у фудбалу, најгледанијег међународног такмичења на свету, турнири као што је Гранд Слам тенис, циљеви Светске бејзбол класике, Тоур де Франце и ПГА Цхампионсхип ће такође бити доведени у питање - али неки би могли тврдити да је то цијена која се плаћа за међународни мир.