Ревидиране прогнозе о климатским промјенама су незнатно мање апокалиптичне

$config[ads_kvadrat] not found

Время и Стекло Так выпала Карта HD VKlipe Net

Время и Стекло Так выпала Карта HD VKlipe Net
Anonim

Споилер алерт: 2017 је била друга најтоплија година на свету икад забележена, коју је победила само топлина коју су хвалили до 2016. године. Климатске промене су стварне и непрестане, а ствари ће се само погоршавати и погоршавати. Проблем је, међутим, одређивање колико лоше ствари ће добити. Због тога је нова студија објављена у среду Природа даје неку толико потребну јасноћу и оно што бисмо требали очекивати - као и мало наде да свијет чека нешто мекшу верзију пустошења него што бисмо могли мислити.

Светски стручњаци за климу, укључујући земље које су потписале Паришки споразум, желе да задрже глобалне температуре прелазећи ниво од 2 степена Целзијуса у односу на прединдустријске нивое, тврдећи да планета рискира катастрофу ако она иде даље од тога. Међутим, праћење да ли ћемо заиста прећи тај праг је лудо тешко, с обзиром на то колико фактора утиче на климу и сусједне природне системе.

Нова студија, коју су провели британски научници са Универзитета у Екетеру и Центра за екологију и хидрологију, пронашла је начин да минимизира неизвјесност која преовладава у тим прорачунима за око 60 посто. Они смањују потенцијал потенцијалног загревања са 1,5 на 4,5 степени Целзијуса, на између 2,2 и 3,4 степена Целзијуса. Та вриједност још увијек може имати огроман негативан утјецај на нашу планету која се креће напријед, али сугерира да наше катастрофално путовање према топлијој Земљи можда није тако погубно и ми смо у почетку мислили.

Нови распон је захваљујући ревидираној методи процјене климатских промјена, која се назива равнотежна климатска осјетљивост. Као Виред извештаји, то је у основи предвиђање глобалног загревања које претпоставља да се количина атмосферског угљен-диоксида удвостручује, и “нека атмосфера и клима дођу у равнотежу са угљен-диоксидом”, главни аутор Петер Цок, климатолог на Универзитету Екетер, говори Виред.

То је зато што Цок и његове колеге одбацују трендове климатских промјена који су се већ манифестирали. Они тврде да не знамо тачно колико је људи додало додатну топлоту - због додавања других врста утицаја климатских промена. Сумпор диоксид, на пример, је нуспродукт фосилних горива током електрана, и заправо ради као расхладно средство у атмосфери јер одбија сунчеву енергију назад у свемир.

Без ограничења толико претходних података о тренду, нови модел значи да је најоптимистичније загријавање за које се можемо надати 2.2. степени Целзијуса. То још увијек није добро (и свакако је веће од почетних процјена од 1,5 степени Целзијуса), али смањује максималну границу од 4,5 ступњева Целзија, до само 3,4 - што значи мање пустоши у облику суша, повећаног нивоа мора и губитак мочвара.

Уопштено, међутим, циљ да се глобално загревање одржи испод 2 степена Целзијуса остаје исти. Проблем је, то је прилично нереалан циљ - и нови распон који је формулисао овај нови лист слаже се. Али можда је то добра ствар. Нови папир не само да нам даје мање строгу прогнозу о томе како лоше ствари могу добити, већ нам даје и реалистичније разумијевање о томе какве ће бити ствари чак и под најбољим увјетима. То је перспектива на земљи коју бисмо могли да искористимо, добро, за будућност Земље.

Ако вам се свидио овај чланак, погледајте овај видео гдје Билл Ние предвиђа будућност!

$config[ads_kvadrat] not found