Свет је управо уништио свој циљ о промени климе у Кјоту. Шта сад?

$config[ads_kvadrat] not found

Время и Стекло Так выпала Карта HD VKlipe Net

Время и Стекло Так выпала Карта HD VKlipe Net
Anonim

Протокол из Кјота, међународни споразум којим се сузбијају емисије гасова стаклене баште и зауставља се на климатске промјене, генерално се сматра дипломатским неуспјехом још 1997. године, када су се преговори распали и кључни играчи су се повукли са стола. Али у ретроспективи, споразум се показао изненађујућим успехом: Нови извештај је показао да су потписници пропустили своју колективну обавезу за 2,4 милијарде тона између 2008. и 2012. Све 36 појединачних потписника испунило је услове споразума, након што су узели у обзир флексибилне циљеве.

Циник би рекао да је то била сретна несрећа - да је глобална економска криза успорила раст који би иначе покренуо веће емисије. Ово је можда истина, али постоји и простор за наду. Као прво, трошак испуњавања циљева постављених у Кјоту био је много мањи од очекиваног. Највише што је свака земља потрошила на постизање циљева била је 0,1 посто БДП-а, а за многе је трошак био много нижи. Ова цијена је била између десетине и четвртине онога што су стручњаци предвидјели у вријеме потписивања.

Поново, циник ће рећи да су циљеви испуњени јер то је било јефтино - ако испуњавање циљева кошта оно што се очекивало, циљеви не би били испуњени. Ово је вероватно у праву, али и поред тачке - остаје чињеница да алтернативна енергија постаје јефтинија и јефтинија, а то је добро за постизање циљева климатских промјена сада иу будућности.

Зашто је погрешно означити Кјото протокол катастрофом - @ МицхаелГрубб9: хттп://т.цо/кЈвКоикЛОД пиц.твиттер.цом/ГсСКС5ПкЦуК

- Цлимате Хоме (@ЦлиматеХоме) Јуне 10, 2016

Говорећи о будућности, овај извјештај је велики сигнал за Паришки споразум, који је потписан раније ове године, и далеко је свеобухватнији него што је то био Киото. Искуство света са Кјотом говори нам да су међународни споразуми важни и да испуњавање циљева није само случајност. Сједињене Државе никада нису ратификовале Кјото, а Канада се повукла након што се првобитно сложила, и те су земље учиниле много горе у смислу испуњавања циљева постављених у протоколу у поређењу са земљама које су заиста обећале.

Обавезе преузете у оквиру Паришког споразума нису довољне да би се планета задржала на два степена Целзијуса загревања, што је праг који многи научници слажу да морамо да задржимо да бисмо избегли најгоре утицаје климатских промена. Али то је мјесто за почетак, а ако Кјото протокол држи лекције за будућност, то је да су земље вољне и способне да учине свој дио у борби против климатских промјена, те да ће трошкови повезани с тим учинити опадати, што ће олакшати глобално напоре да се појача.

$config[ads_kvadrat] not found