Хоће ли корисници 23андМеа добити попуст у продаји својих ДНК информација?

Од 2006, 23андМе је секвенционирао ДНК од 800.000 клијената који су платили по $ 99 да би сазнали за њихово поријекло и све проблеме везане за здравље. Сада је компанија објавила да су сви ти подаци на продају.

Генентецх, биотехнолошка корпорација и рани инвеститор у 23андМе, већ се обавезала да ће платити до 60 милиона долара за приступ генома 3000 Паркинсонових пацијената који су тестирани путем популарног ДНА секвенцера.

Оснивачица 23 иМе Анне Војцицки никада није била стидљива у погледу својих амбиција, чак и успоређујући пројект с Гооглеом за генетске информације. И док су корисници 23андМе појединаца увек пристали на то да се њихови подаци деле у целини, Генентецх сада тражи појединац информације. Компанија ће морати да тражи нове дозволе од оних људи чије геноме Генентецх жели да стекне, али није јасно да ли ће ти пацијенти Паркинсонове болести имати право на смањење новца.

Генентецх плаћа 10 милиона долара унапред, са потенцијалом за додатних 50 милиона долара.Тај рачун значи да генетичка информација о једном пацијенту Паркинсонове болести вреди чак 20.000 долара за велику биотехнолошку фирму.

Такође, поставља се питање колико дуго док ти људи не добију рез. На крају крајева, купци 23андМе су платили 99 долара да би анализирали своју пљувачку, али то не би требало да буде барем бесплатно ако компанија жели профитирати од података?

23андМе је пронашао више од 50 генетских варијанти повезаних са унибровом. #ДНАФацтс пиц.твиттер.цом/0ј07вА1еВД

- 23андМе (@ 23андМе) Марцх 14, 2016

Гоогле је постао једна од највећих свјетских компанија, вриједна више од 600 милијарди долара, једноставним прикупљањем података о нашим животима - нашим интересима, активностима и жељама - и продајући их оглашивачима. Наша ДНК, с друге стране, директно лежи у основи онога што јесмо. Наше болести, наша интелигенција и наша природа су повезане са нашим генетским кодовима, што значи да сви имамо неке информације у нашој ДНК да ће компаније бити спремне да плате озбиљан новац за приступ.

Биотехнолошке компаније и академски истраживачи тренутно морају сами да склопе генетске базе података или да приступе малом броју доступних генома. То је тешка и скупа перспектива, ограничавајући потенцијал тренутних истраживања. База података од 800.000 комплетних генома дефинитивно ће променити игру за све ове истраживаче.

Није јасно зашто је толико дуго требало да се почне продавати ове информације, узимајући у обзир огроман потенцијал за профит. Међутим, компанија је тек недавно ријешила дугогодишњи спор с ФДА-ом због информација које открива клијентима у својим здравственим извјештајима, тако да ће недавна монетизација вјеројатно бити у изради већ годинама. И Паркинсоново истраживање може бити вриједан разлог да се најављује као претеча масивног геномског тржишта, али медицинска истраживања су далеко од једине области која је вољна платити ове информације.

Др Греен на Харварду одбацује закључке користећи самопроцене промене понашања од 23андме хттп://т.цо/0бкгк5хБ0д хттп://т.цо/Ирао4АмЗЈБ

- Тхереса Мартеау (@МартеауТМ) 16. март 2016

Велики геноми могу понудити кључ за истраживање генетске основе болести и понашања код људи, али нам такођер могу омогућити да почнемо размишљати о модификацији. Генска терапија је узвишени сан генетичких истраживача. Његове примене су вишеструке и одређене користи, као код неког са мишићном дистрофијом, манифестне.

Наши геноми су били крајња мистерија откако су Ватсон & Црицк открили двоструку спиралу пре више од пола века. Од тада је настао читав жанр ИоуТубе видео снимака који су уживо пратили њихове одговоре на њихове 23андМе профиле, јер откривају своје порекло, па чак и ризик од одређених болести. Једноставно не можемо чекати да виде те муштерије да сазнају колико новца 23андМе одузима њихов ДНК.