Иури Милнер'с Старсхот неце пронаци зивот ванземаљаца, вец це отворити финалну границу

Милијардер Иури Милнер никада није био стидљив у својој жељи да пронађе ванземаљце. Прошле године је уложио 100 милиона долара сопственог новца у истраживање СЕТИ (потрага за ванземаљском интелигенцијом) прошле године. Онда је то поновио прошле недеље, најавивши формацију - заједно са Степхеном Хавкингом и Марком Зуцкербергом - о програму Бреактхроугх Старсхот, амбициозну иницијативу за лансирање свемирских летелица величине грам-а ка Алпха Центаури на ласерским лампама. Старсхот је фасцинантан као пројекат, али важно је схватити да то неће наћи живот - и зашто Милнер можда није брига.

Као прво, не знамо да ли постоје планете које круже око три Сунца Центара. Све што знамо о звезданом систему је да постоје три звездице, а удаљено је само 4,37 светлосних година и то тамо могао бити нешто тамо. Сет Шостак, директор Центра за истраживање СЕТИ у СЕТИ Институту, клади се да систем садржи интересантна небеска тела - ако не и жива. Неке процене наводе изгледе за проналажење усељивог Земљиног Центауријанског света на око 85%. Схостак сматра да је то вјеродостојно. Као и НАСА-ин знанственик Едуардо Бендек, који је можда најближе што Земља има локалног водича. Бендек, стручњак за Алпха Центаури, наглашава да је Старсхот занат треба да буде усмерен у правцу да уради нешто и да ми "не знамо где тачно усмерити нанокрафт."

Нажалост, величина СтарЦхипс-а је и мач са две оштрице. Циљ је да се на сваку малену свемирску летелицу уклопе четири камере од два мегапиксела како би снимили систем и пронашли планете. Али, Шостак каже, по свему судећи, нанокрафт ће и даље бити удаљен неколико милиона миља од било којих планета или мјесеца који виси око Алпха Центаури. Фотоапарати ће покупити "само светлу тачку". А то је ако светлосне кугле нису истргнуте на комадиће међузвјездане прашине, што је далеко од невероватно. Зашто не послати само један свемирски телескоп као што је Бендек предложио?

Схостак има оно што би могло бити једини прави одговор на то питање: "Јавност очекује да одемо до звијезда."

Чини се да становништво Земље вјерује да будућност човјечанства лежи у међузвезданом простору и да бисмо могли наставити с том будућношћу, морамо почети ширити свој досег како бисмо схватили што је тамо и схватили како можемо постати оно што је тамо вани. "Ово је први корак у остварењу сна човјечанства", каже Шостак. "То је циљ, упркос тренутним ограничењима."

Шостак пореди пројекат са путовањем Роберта Скота на Јужни пол. Да ли је Сцотт постигао многе значајне научне циљеве? Не, није. Али он је доказао да можемо да преживимо на екстремима нашег земаљског окружења. Старсхот би нас једноставно могао учинити још једном, допуштајући нам да докажемо да се можемо проширити на друге соларне системе ако смо спремни да уложимо време и труд у нове технологије и да преузмемо огромне ризике који нису дизајнирани да истисну већину истраживачких података од једног долара., али да инспирише.

"Успјешно слање нечег величине од сребрног долара одавде до Алпха Центаури ће нас промијенити - све нас - на неки начин", каже он.