Драке Екуатион Ревисион Хугели Упс Оддс Интеллигент Ектратеррестриал Лифе Екистс

$config[ads_kvadrat] not found

unboxing turtles slime surprise toys learn colors

unboxing turtles slime surprise toys learn colors
Anonim

Човјечанство не истражује простор искључиво у потрази за ванземаљцима, али ми држимо очи огуљене. Ипак, научници знају да су шансе да се догоди преко сапутника у великом суседству минималне - и оне умотавају своје главе око инфинитезималних шанси користећи Дрејкову једначину, седам-варијабилни начин добијања шансе активних цивилизација које постоје изван Земље.

Али једнаџбе постају старије и једначине постају погрешне. Дракеова једначина, која узима у обзир различите факторе као што је брзина формирања звезда, фракција звезда која може да формира планетарне системе, број насељивих планета у тим системима, и тако даље, сада има 55 година. То не одражава нове информације које су истраживачи СЕТИ прикупили од 1960-их.

Нова студија објављена у часопису Астробиологи настоји да интегрише нове податке егзопланета као дио Дракеове једнаџбе док демонстрира улогу “песимизма” и “оптимизма” у процјени вјеројатности проналажења Е.Т. (не можете пронаћи оно што не тражите).

"Питање да ли напредне цивилизације постоје на другим местима у универзуму увек је било узнемирено са три велике несигурности у Дракеовој једначини", рекао је астроном из Университи оф Роцхестер и коаутор студије Адам Франк у изјави. "Већ дуго знамо отприлике колико звијезда постоји. Нисмо знали колико од тих звезда има планете које би потенцијално могле да утичу на живот, колико често живот може еволуирати и довести до интелигентних бића, и колико дуго би било које цивилизације могле да трају пре него што постану изумрле."

Процене добијене пројектима под НАСА-иним Кеплер сателитом и неколико других инструмената указују на то да од процењених 2 к 10 ^ 22 звезда у познатом универзуму, 20% има планете које се налазе у погодним зонама које имају температуре, атмосфере и друге особине које може подржати живот. Тако да се брине о једној неизвесности.

То оставља још два питања:

  1. Колико често би живот еволуирао?
  2. Колико дуго би те цивилизације могле да преживе?

Ово последње питање је посебно тешко одговорити, јер можемо заиста само да одрадимо историју људске цивилизације - а још нисмо умрли.

Ту настаје појам песимизма и оптимизма. Франк и Сулливан пишу да њихов метод захтева само утврђивање колико је мала вероватноћа да су људи једина интелигентна врста која је икада еволуирала. Они то називају лисом песимизма. "Ако је стварна вероватноћа већа од линије песимизма", рекао је Франк, "тада се вероватно догодила технолошка врста и цивилизација."

Користећи тренутне податке СЕТИ и егзопланета, Франк и Сулливан су израчунали овај број на један од 10 милијарди билиона. То је невероватно мало - што значи да су изгледи да су се развиле друге интелигентне врсте веома, веома добре.

"Размислите о овоме", рече Френк. "Пре нашег резултата сматрали би се песимистом ако сте замислили да је вероватноћа еволуције цивилизације на насељивој планети, рецимо, била једна у трилиону. Али чак и та претпоставка, једна шанса у трилиону, имплицира да се оно што се догодило овдје на Земљи са човјечанством заправо догодило око 10 милијарди других пута у односу на космичку историју!"

Истраживачи истичу да ова ревидирана интерпретација Дракеове једнаџбе представља целокупну историју универзума од 13.78 милијарди година - док изворна локализира изгледе за проналажење Е.Т. до данашњег дана.

С обзиром на то, оптимизам за проналажење ванземаљског живота никада није био већи. На крају крајева, три позната имена су управо започела пројекат вредан више милиона долара да би тражили ванземаљце у Алпха Центаури - најближем звезданом систему на Земљи - и неки истакнути научници мисле да постоји добра шанса да ћемо пронаћи нешто посебно. Сигурно никада није било времена да будете Е.Т. оптимист.

$config[ads_kvadrat] not found