Боеинг и СпацеКс иду низ контролну листу са НАСА-ом

$config[ads_kvadrat] not found

Настя и сборник весёлых историй

Настя и сборник весёлых историй
Anonim

Ниједан амерички систем за лансирање није послао људе у свемир од последњег лета летелице Атлантис у свемирском схуттлеу 2011. године, али то ће се променити. А када се то догоди, то ће најавити нову еру људског свемирског лета: Двије приватне компаније ће се натјецати за уговоре о мисији за слање људи и залиха на Међународну свемирску станицу и, можда, једног дана, Марс. И Боеинг и СпацеКс имају уговоре са НАСА-ом за пружање ове услуге, а оба планирају да покрену свој први пробни лет са посадом 2017. године.

Конгрес је недавно најавио да ће у потпуности финансирати овај програм у 2016. Боеинг и СпацеКс ће зарадити око 51 милион долара по астронауту за сваку мисију за своје услуге. Тренутно, НАСА плаћа руској свемирској агенцији око 83 милиона долара по астронауту који се вози до ИСС-а на свом пловилу Соиуз. Идеја програма комерцијалне посаде је да се уштеди новац пореских обвезника на свемирском транспорту и задржи га у америчкој економији. Исто тако, ради се о подстицању конкуренције међу компанијама како би летови у свемиру наставили са иновацијама и напредовањем.

"Мислим да обе компаније заједно са НАСА-ом признају да су два здрава и робусна система за амерички транспорт посаде од виталне важности", каже Ребека Реган из НАСА-е.

Али имати новац и вољу није довољно. Много тога мора ићи како треба да се трка комерцијалног простора озбиљно започне.

"У прошлој години, Боеинг и СпацеКс су остварили огроман напредак", каже Степхание Мартин са НАСА-ом. „Наш програм и људи овде у НАСА-и раде раме уз раме са Боеинг-ом и СпацеКс-ом, тако да ми заиста пролазимо кроз овај процес на партнерски начин…. Није да нам пошаљу возило и крај, и кажу нам да су спремни за лансирање."

Једна од главних прекретница била је селекција четири ветерана НАСА астронаута који ће радити са обе компаније кроз тестирање, укључујући и прве тестиране летове са посадом.

Астронаути троше време на упознавање система компанија и људи који их граде, каже Мартин. „Имали су прилику да упознају људе који стоје иза хардвера, и ти људи заиста знају више о нашим астронаутима. Помаже да се подсети све да у њиховим рукама имамо животе астронаута."

Раније ове године СпацеКс је успјешно завршио тест за прекид пад-а, што је доказало да систем за побједу посаде, ако нешто крене наопако током лансирања. Боеинг тек треба да заврши тај корак и планира да то учини почетком 2017. године.

Обе компаније морају да докажу своје системе на пробном лету без посаде. То ће подразумевати слање шатла на Међународну свемирску станицу, док ће тамо неко вријеме пристати и онда се сигурно вратити кући. СпацеКс планира тај тест крајем 2016. године, док Боеинг планира да тај корак заврши 2017. године.

Обе компаније желе да заврше мисију са посадом, која ће бити слична невученом тесту, у 2017. години.

Они раде на истом циљу, али иду различитим путевима.

Приступ НАСА-е је био да блиско сарађује са компанијама како би се осигурала сигурност астронаута и поузданост система, али је оставио простора за иновације, објашњава Келли Каплан са компанијом Боеинг.

“НАСА мора да провери поље на свакој од ових прекретница, да каже да да, ми смо их заправо довршили. Али они нам такођер дају попустљивост у начину на који пишу смјернице, тако да и ми можемо донијети наше идеје на стол. “

Као резултат, системи које су изградили Боеинг и СпацеКс су веома различити.

На пример, Боеингова ЦСТ-100 Старлинер капсула ће бити дизајнирана да слети на тврду подлогу. "Очигледно је да је морска вода врло корозивна, тако да када слетите на копно, капсула чини вишекратну употребу до 10 пута, и даје вам веома брз приступ науци која се спушта, као и посади", каже Каплан. (СпацеКс планира да сруши свој Змај посаде у океан са падобранима, барем у раним летовима.)

Компанија ради на инжењерству СуперДрацо мотора који су већ укључени у систем за лансирање летелице, тако да ће Змај моћи да слети и на тврду земљу, потврдио је портпарол СпацеКс-а.

СпацеКс такође планира опциони тест за прекид летења, који би доказао системе који би омогућили посади да побегне ако мисија наиђе у невоље и даље на пут. Боеинг се одлучио да не заврши овај корак.

Када свака компанија успјешно заврши пробни лет са посадом, ући ће у завршну фазу да буде цертифицирана од НАСА-е за летове у свемиру. После сертификације, НАСА је извршила најмање две мисије свакој компанији да би довела четири члана посаде плус терет на ИСС.

$config[ads_kvadrat] not found