Само 23% Земље се може сматрати "дивљином", упозорава Биолог

Људска светска доминација је готово потпуна, упозоравају научнике у новом Природа и то није добра ствар. За већину од 4,5 милијарди година постојања Земље, велика већина земљишта је сматрана „дивљом“ - нетакнутом и неокаљаном људском руком. Међутим, нове мапе које је створио тим биолога са конзервацијом откривају колико је остало мало дивљине и колико је опасан њен губитак.

Др Јамес Ватсон, биолог је конзерватор на Универзитету у Куеенсланду и први аутор коментара, у којем он и његове колеге утврђују колико се промијенило у протеклих сто година. "Пре једног века, само 15% површине Земље је коришћено за гајење и узгој стоке", пишу они. Данас је та фракција скочила 77 процената.

Према Ватсону и његовим колегама, само 23 посто свјетске копнене површине (осим Антарктике) може се сматрати дивљином. "Они су и даље дивљи, јер ниједна индустрија није стигла", каже он Инверсе. "Људски раст становништва је довео до индустријске експанзије и стога је изгубљена дивљина."

У недавној, сродној студији, тим је одредио колико оцеан још увијек се може сматрати дивљим, процјењујући да је 87 посто воде на Земљи већ било модифицирано људском активношћу. За њихово мерење на земљи и на води, они су користили постојеће скупове података који представљају људско присуство (као што су густина насељености и ноћна светла за земљу, и риболов и индустријска пловидба у океану) да би испитали мапе света са резолуцијом од 0.39 квадратних миља (једна квадратни километар). Они дефинишу дивљину као регионе “слободне од људских притисака, са сусједном површином од више од 10.000 квадратних километара на копну.”

Очување преосталих дивљих подручја на Земљи није само усмјерено на очување јединственог биодиверзитета тих подручја, иако је то наравно приоритет. Ови региони су дом посљедњих аутохтоних народа Земље, група које су већ сиромашне и маргинализиране. Осим тога, губитак подручја дивљине ће још више отежати ублажавање климатских промјена. Бореалне шуме у Канади и Русији, на пример, држе скоро једну трећину Земљиног угљеника. Њихово уништавање могло би да ослободи те древне продавнице, погоршавајући већ ионако страшне нивое стакленичких гасова у атмосфери.

Карте показују да се много тога променило, чак иу кратком периоду између 1993. и 2009. Током тог времена, извештава тим, подручје дивљине величине Индије - око 1,3 милиона квадратних миља (или 3,3 милиона квадратних километара) - било је изгубљен од људског утицаја. Заштита онога што је остало од дивљих подручја на Земљи, објашњава Ватсон у видеу, захтијеват ће сурадњу земаља које обухваћају те регије.

За боље или лошије, региони су концентрисани у само неколико земаља. Према тиму, 20 земаља је одговорно за запањујућих 94 посто преостале дивљине. Више од 70 процената је концентрисано у пет (великих) земаља: Русији, Канади, Аустралији, Сједињеним Државама и Бразилу.

"Они очајнички треба да преузму вођство да би сачували та места", каже Вотсон у видеу. Нажалост, САД у посљедње вријеме нису поставиле добар преседан: крајем 2017. године, предсједник Доналд Трумп запријетио је да ће смањити границе многих националних паркова како би направили мјеста за рударство, сјече и бушење нафте и плина - опасан потез, с обзиром на то да амерички паркови већ носе терет учинака климатских промјена.