"Бровнинг" језера изгледају као ванземаљски пејзаж у студији о климатским промјенама

$config[ads_kvadrat] not found

unboxing turtles slime surprise toys learn colors

unboxing turtles slime surprise toys learn colors
Anonim

Прошли су дани када смо могли рачунати да ће арктички пејзаж бити осликан у нијансама беле боје. Пермафрост испод снијега и леда више није трајно леден, а како се топи, пишу истраживачи у новој студији, замагљује некада нетакнути терен - дословно. На запањујућој фотографији која прати студију, низ арктичких и субарктичких језера изгледа као да избацују прљавштину изнутра, чинећи да пејзаж изгледа као површина ванземаљског света.

Рад, објављен у Писма лимнологије и оцеанографије у петак описује видљиве ефекте које одмрзавање пермафроста има на површини сусједног терена, неколико стопа изнад њега. Како климатске промјене загријавају Земљу и коаксирају пермафрост из свог стално замрзнутог стања, појављује се процес који се назива "затамњење", пишу истраживачи. Током овог процеса, органски угљеник који је некада био заробљен дубоко у пермафросту продире према горе у језера и језера у региону, испуњавајући их прљавом смеђом бојом. У међувремену, начин на који пермафрост пукне крајолик изнад њега ствара пукотине које раздвајају површину на језиве полигоналне облике.

На слици испод, која је објављена у издању Куебеца, Канадски ИНРС (Институт Натионал де ла Рецхерцхе Сциентификуе), замућеност смеђих језера оштро је у контрасту са чистом плавом већег воденог тијела поред њих, иако чак и то показује злокобне смеђе витице које се увијају дуж његових ивица.

Ово је фотографија из ваздуха острва Билот, који лежи на северној страни острва Баффин на територији Нунавута у Канади, југозападно од Гренланда:

Бровнинг не само да чини да колекција језера изгледа као болесне ћелије коже ванземаљског организма. Највећа негативна страна свега оног органског угљеника који продире на површину, биолог ИНРС-а, Исабелле Лаурион, Пх.Д. и њени коаутори пишу, да је овај угљеник заиста добар у апсорпцији сунчеве свјетлости, која повећава температуру - а тиме и брзину топљења пермафроста - чак и брже.

Лаурион и колеге су то утврдили анализом различитих врста растворених органских материја у 253 језера око Северног пола, који су показали да су воде погођене одмрзавањем пермафроста садржавале много више копненог угљена и мање алги (кључни елемент у ланцу исхране воде).

"Наши резултати показују снажан земаљски отисак на слатководне екосистеме у деградирању ледом богатих сливова леда, и вјероватно помјерање према повећаној доминацији органског угљика добивеног из копна у водама с непрестаним отапањем пермафроста", пишу они.

У раду објављеном у Сциентифиц Репортс 2015. године, истраживачи су истакли еколошке ефекте браонирања. У језеру које су проучавали, током 27 година, температуре површинских вода порасле су за 2–3 степена Целзијуса, језера су постала пет пута транспарентнија за УВ зрачење, а нивои зоопланктона (близу дна ланца исхране) су се смањили.

Али, можда је најгори ефекат браузирања то што ствара услове који су још погоднији за ослобађање још више угљеника у ваздух - посебно у облику метана стакленичких гасова - што ће заузврат убрзати процес климатских промјена којим се пермафрост топи прво место.

"Органски угљеник који потиче из земље има све већи утицај на арктичке и субарктичке рибњаке, који се преносе у хранидбену мрежу", наводи се у саопштењу аутора. "Смеђење ових система доводи до смањења кисеоника и хладније воде на дну језера, што може имати велики утицај на микробну активност одговорну за производњу и потрошњу стакленичких гасова, посебно производњу метана, снажног гаса стаклене баште.. ”

$config[ads_kvadrat] not found