Марс је некад имао више кисеоника у атмосфери него што смо мислили

$config[ads_kvadrat] not found

017 ENG HTML and CSS Use the meta tag and the charset utf 8 to display characters like ñ

017 ENG HTML and CSS Use the meta tag and the charset utf 8 to display characters like ñ
Anonim

Испоставило се да је Марс имао много више кисеоника него што су научници мислили. Нова студија објављена у Геопхисицал Ресеарцх Леттерс сматра да је НАСА-ина Радозналост ровер је пронашао хемикалије у црвеним стенама које сугеришу да је Марс имао атмосферу која је задржала много већи садржај кисеоника него што тренутно чини - дајући више хемијски састав налик Земљи, који иде руку под руку и древни Марс који је некада био простран огромним језерима и океани на површини, и користе се да имају стабилну атмосферу.

Радозналост има мали инструмент назван ЦхемЦам који је недавно покупио високе нивое манганових оксида у стенама које облажу Кимберли регион кратера Гале. Постојање овог елемента подупире идеју да је слободни кисеоник некада текао преко Марсове површине, у време када је планета била топлија.

"Једини начини на Земљи који знамо како да направимо ове материјале мангана су атмосферски кисеоник или микроби", каже водећа ауторица студије Нина Ланза у саопштењу. "Сада видимо оксиде мангана на Марсу и питамо се како су могли да их формирају."

Микроби су могућност - на крају крајева, научници умиру да знају да ли је примитивни живот икада постојао или тренутно постоји на Марсу - али атмосфера са кисеоником изгледа много увјерљивије. "Ови материјали високог мангана не могу да се формирају без много течне воде и јако оксидирајућих услова, рекао је Ланза. "Овде на Земљи имали смо много воде, али нема распрострањених наслага манганових оксида све док се нивои кисеоника у нашој атмосфери нису повећали."

Остаје питање: како се на површини планете формирала околина богата кисеоником? Ланза и њен тим спекулишу да је у време када је Марс губио своје магнетско поље - и зато његова атмосфера - Марсова огромна водена тела почела да се распада. Из воде је ослобођен кисеоник и почео да прожима ваздух у много већем обиљу. Тај кисеоник се такође просуо у темељ и створио зарђалу боју која данас даје црвеном планету свој надимак.

Наравно, соларни ветрови наставили су да издвајају Марс од своје атмосфере док је магнетно поље било испуштено, и изгледа да је сав кисеоник нестао у космосу.

"Тешко је потврдити да ли се овај сценарио за атмосферу кисика у Марсу заиста догодио", каже Ланза. "Али важно је напоменути да ова идеја представља одлазак у нашем разумевању о томе како планетарне атмосфере могу постати оксигениране."

И наравно, Марс богати Марс могао је повећати шансе да се живот могао развити на планети. Кисеоник је невероватно важна компонента живота на Земљи, и ако су услови били тачни, микробни живот сличан земаљским организмима могао би се појавити на древном Марсу.

$config[ads_kvadrat] not found