Зашто Нуклеарна Радијација у Хирошими неће повриједити предсједника Обаму и Чернобил

У петак, предсједник Барацк Обама ће постати први амерички предсједник који посјети Хирошимски парк мира, споменик жртвама нуклеарног напада из Другог свјетског рата. За разлику од Чернобила, града који је и даље девастиран нуклеарним падом, Хирошима је жива и здрава, са позадинским нивоом зрачења који је мање или више еквивалентан било где другде на земљи. Нису све нуклеарне експлозије створене једнако.

Почетни шок радиоактивности из "Малог дечака", атомске бомбе испаљене на Хирошиму, био је огроман, али падање се релативно брзо распршило. Бомба ураниј-235, тешка 9.000 фунти, коју је испустила Енола Гаи, експлодирала је 2.000 стопа изнад града, гдје се сматрало да ће изазвати максималну штету.

Сама експлозија била је узрокована нуклеарном фисијом - то јест, брзом, енергично избацујућом разградњом атома - од око 2,2 фунте од 141 килограма уранијума који је садржавао. Експлозија је достигла опекотине од 3600 степени Фаренхајта и послала је интензивне зраке топлине два километра изван хипоцентра бомбе - убивши, по једној процјени, око 66.000 људи у ватреном тренутку.

Али пошто је бомба детонирана у ваздуху, преостали радиоактивни остаци, атоми који су се одвојили од почетног уранијума, мање је вероватно да ће се уградити у земљу. Уместо тога, велики део тога био је разнесен силом облаком еруптирајућих гљива, што је један од разлога зашто је Хиросхимино преостало зрачење било тако ограничено. Како се радиоактивни остаци настављају разбијати, он наставља да ослобађа рафале радиоактивне енергије, али то није ни приближно штетно када је у зраку. Сматрало се да је 90% уранијума који није подлегао фисији у експлозији бомбе порастао у стратосферу - гдје су се неки од њих вратили као "црне кише" - али се већина распршила.

Можемо да проценимо брзину пропадања радиоактивних материја (и тиме отпуштање радијације), али пад зрачења у Хирошими није добро документован из више разлога: Није било јасно колико је материјала заправо пало јер није било прикупљених података а карактер радијације (да ли емитује уобичајене гама зраке или неутроне?) остаје непознат. Ипак, радијација која се пробила у тло Хирошиме била је смртоносна: Сматра се да је око 1.900 људи умрло од рака узрокованог излагањем зрачењу, а безброј других претрпјело је поремећаје као што су келоиди, катаракте и цријевно крварење.

Експлозија у Чернобиљу 1986. године првобитно је убила много мање људи од експлозије у Хирошими, али је број смртних случајева који су услиједили након година изложености остатку зрачења био невјеројатно висок. Научници и даље расправљају да ли је број ближи 10.000 или 1 милион. Према процјени ИАЕА, експлозија у Чернобилу избацила је 400 пута више радиоактивног материјала од Малог дјечака. С обзиром да је експлозија у Чернобилу укључивала детонацију 13 килограма много опаснијег плутонијума и 160 тона нуклеарног горива, сигурно је рећи да је то била експлозија веома различитих размера. Поврх тога, догодио се нуклеарни слом у Чернобилу на терену, не у ваздуху, олакшавајући радиоактивним остацима да се ударају у земљу, где се и данас руши и ослобађа зрачење.

Меморијални парк мира у Хирошими је одредиште за туристе заинтересоване за историју, док Чернобил привлачи другачију врсту туриста.

"Данас, позадинско зрачење у Хирошими и Нагасакију је исто као и просјечна количина природне радијације присутне било гдје на Земљи", наводи се у службеним документима из Парка мира у Хирошими. "То није довољно да утиче на људско здравље." У међувремену, обиласци Чернобила обећавају да ће туристе одвести у подручја у којима неће бити бомбардовани радијацијом, али званична зона искључења из Чернобила остаје опасна за посјету.

Најлакши начин за размишљање о тужним судбинама оба мјеста може бити позивање на најстарији закон: Невтонов први. Када је зрачење у покрету, град добија другу шансу. Када није, то није.