Три начина да приватне компаније раде на смањењу трошкова летења

Следећа генерација заиста може бити "генерација свемира", али свемирски лет је и даље невероватно скуп за све осим за најбогатије земље и компаније. Дискусије током конференције о границама у Белој кући, одржане у четвртак у Питсбургу, нагласиле су да ако намеравамо да створимо одрживу будућност у свемиру, морамо да учинимо заиста приступачним да људи стигну до коначне границе.

Амерички предузетници предводе ту оптужбу. Путем владиног партнерства, приватна индустрија ради на томе да значајно смањи трошкове летења у свемиру, осигуравајући више људи да допру до звијезда. Ево три начина како приватне компаније мијењају начин на који приступамо простору.

1. Поновна употреба ракете прве фазе

"Један од кључних проблема у свемиру су трошкови превоза", рекао је Тим Хугхес, виши потпредседник СпацеКс-а на конференцији. "СпацеКс се бави овим проблемом радећи на стварању вишекратних ракета."

Историјски, ракете су изгубљене у орбити након лансирања. Међутим, то више није случај. Компаније као што су Блуе Оригин и СпацеКс раде на поновној употреби. Извршни директор СпацеКс-а, Елон Муск, рекао је да би опоравак прве фазе ракете, њена обнова, а затим и поновно летење, могла смањити трошкове за чак 100 пута.

"Побољшањем поузданости и трошкова приступа простору можемо омогућити да се догоди већа ствар", објаснио је Хугхес.

2. Поновно наношење ракете друге фазе

Мике Голд, потпредседник Спаце Системс / Лорал - произвођач сателита и пионир на пољу свемирских система и роботике - такођер је фан рециклирања ракета. Али са обртом: Док СпацеКс ради на поновној употреби прве фазе, он и други фокусирају се на горњу фазу. "Желимо да поново искористимо другу фазу и претворимо је у станиште", објаснио је Голд. "Ако то урадимо, онда сваки пут када лансирамо у простор можемо стварати некретнине, а истовремено смањити трошкове."

Идеја је да се почне са Атлас В ракетом и трансформише горња фаза (звана Центаур) у станиште након што стигнете у орбиту. Да би се то постигло, тим предлаже да се Центауру дода пристаниште за пристајање, а затим да се то заврши са Цигнус свемирским бродом - исти онај који тренутно доводи снабдевање до ИСС-а. Једном у орбити, може пристати са свемирском станицом, где би посаде тада могле да започну процес претварања у нову хаб.

3. Поправка сателита на омотачу

Сателити и друге летелице имају ограничен животни век. Када се поквари или понестане горива, они се напуштају у орбити, што резултира великим бројем свемирског отпада.

Али шта ако нисмо морали да заменимо сателите, шта ако бисмо их могли поправити на орбити? То се нада НАСА-и.

"Више нећемо само распоредити сателит, гдје га градимо на Земљи, лансирати га и онда га бацити." "Од сада ћемо обновити, напунити горивом, обновити ове системе."

НАСА-ина мисија Ресторе-Л је мисија за сателитско сервисирање која ће бити лансирана 2020. године. Користећи технологију тестирану на Међународној свемирској станици која прати како се возила приближавају и пристају са станицом, нови свемирски брод ће се састати и напунити старим даљинским сензором сателит, Ландсат 7.

Један од НАСА-иних комерцијалних партнера, Орбитал АТК, има другачију врсту планиране сервисне мисије за 2018. Његово возило за проширење мисије (МЕВ) моћи ће пристати са сателитима у орбити, дозвољавајући МЕВ-у да прилагоди орбиту старијег сателита или сателита у потпуно другу орбиту - било због тога што је аномалија узроковала да се покрене на погрешну локацију, или зато што добија нови задатак).

"На крају ћемо имати орјентисане платформе у орбити где можете изградити сателите у орбити", рекао је Голд, "и ово ће све променити."