Тинејџери у државама са медицинском марихуаном користе медицинску марихуану мање често

Будући да све више држава размишља о опуштајућој политици око употребе марихуане, како у медицинске, тако иу рекреативне сврхе, остају питања о посљедицама.

Новине објављене у четвртак Јоурнал оф Друг анд Алцохол Абусе даје нови одговор који може да утиче на будућу политику употребе марихуане.

Ова студија је прикупила податке истраживања од 861.082 тинејџера из ЦДЦ-ових анкета о понашању младих у периоду од 1999. до 2015. године.

Током тог периода, 11 држава је усвојило закон о декриминализацији марихуане - детаљи ових закона се разликују од државе до државе, али они имају тенденцију да ублаже или уклоне казне за поседовање мале количине марихуане, али не легализују потпуно коришћење.

Осамнаест држава је донијело и медицинску политику марихуане, која легализира марихуану у легитимне медицинске сврхе.

За поређење, канабис је и даље криминализован и није дозвољен у медицинске сврхе у 25 држава.

Разматрање различитих држава са различитим политикама омогућило је истраживачима да упореде како су ти различити закони утицали на пушење.

Ребеках Левине Цолеи, професорица развојне и образовне психологије на Бостонском колеџу, води студију.

"Резултати указују да су забринутости око повећања нивоа адолесцентске употребе као одговор на усвајање закона о медицинској марихуани погрешно постављене, те да та забринутост не би требала послужити као баријера за доношење таквих закона", каже Коли. Инверсе.

Истраживачи су открили да државе са законима који легализују марихуану у медицинске сврхе имају тенденцију да имају 1,1% нижу стопу употребе корова међу тинејџерима у поређењу са државама без закона о легализацији.

У неким пододјељцима популације, Цолеиев документ наводи још веће смањење пушења у вези с покретањем медицинске политике марихуане. На пример, открила је да је стопа пушења смањена за 2,7 одсто код тинејџера у латиноамеричким земљама и 3,9 одсто у црних тинејџера.

Поређења ради, државе са политиком декриминализације виделе су само мале помаке у употреби. Она је приметила мало смањење у стопама 14-годишњака који су пушили, као и код тинејџера свих узраста из латино-америчких средина и малог пораста учесталости пушења у белим тинејџерима.

С обзиром да су недавне студије показале да чак и мале количине марихуане могу створити промјене у сивој твари у мозгу и утјецати на памћење, постоји потреба да се схвати како ће политике легализације утјецати на кориштење дјеце. Тренутно има 32 државе које имају политику употребе медицинске марихуане, тако да Цолеи каже Инверсе да њени налази потенцијално могу информисати како се одвијају расправе у преосталим државама:

Важно је напоменути да је примамљиво применити Цолеијева открића на расправу о рекреативној марихуани, која је тренутно легална само у десет држава. Али Цолеијева студија се бави само декриминализацијом марихуана, не чинећи је потпуно легалном. Тренутно ради на документу који ће се бавити ефектима потпуно декриминализације марихуане:

"Ми процењујемо ефекте рекреативних закона о марихуани на адолесцентску употребу марихуане и других супстанци управо сада у новој студији", додаје она. "Такви закони могу повећати доступност марихуане, али није јасно да ли они могу да промене и друге процесе - као што су родитељски надзор или погледи младих на марихуану, који могу имати контраиндикујући утицај."

Цолеи-ев рад поставља многа нова питања, али то доводи до централне идеје. Различите политике, од употребе декриминализације до медицинске употребе, могу имати различите ефекте, што су важни детаљи које ће заговорници и заговорници морати да размотре у будућности.