Већина депресивних Американаца у новој студији богати су младим белим женама

Сједињене Државе тренутно свједоче о помаку генерација у поремећајима расположења, са више тинејџера и младих одраслих који доживљавају озбиљан психолошки стрес него у претходним деценијама. У студији објављеној у среду Јоурнал оф Абнормал Псицхологи, научници тврде да је недостатак сна, испреплетен са порастом дигиталних медија, можда крив.

На основу Националног истраживања о употреби дрога и здрављу, истраживачи иза нове студије анализирали су одговоре више од 200.000 адолесцената у доби од 12 до 17 година између 2005. и 2017. године. Они су такођер испитали податке добивене од скоро 400.000 одраслих особа старих 18 и више година чији су одговори прикупљени од 2008. до 2017. године не значајно повећање процента старијих особа које су доживјеле депресију или психолошки стрес средином до краја 2000-их, исто није вриједило за адолесценте и младе одрасле особе.

Стопа младих одраслих са самоубилачким мислима повећала се за 47% у периоду од 2008. до 2017. године, а стопа младих одраслих особа са озбиљним психолошким поремећајем повећала се за 71% од 2008. до 2017. године.

Стопа адолесцената који пријављују симптоме велике депресије негдје у посљедњих 12 мјесеци повећала се за 52 посто од 2005. до 2017. У међувремену, пораст од 63 посто у истом извјештавању за младе одрасле особе у доби између 18 и 25 година од 2009. до 2017. године.

"Више америчких адолесцената и младих одраслих у касним 2010-им, насупрот средином 200-их година, искусило је озбиљне психолошке тегобе, велике депресије или суицидалне мисли, и више покушаја самоубиства", главни аутор и професор др., саопштено је у среду. "Ови трендови су слаби или непостојећи међу одраслим особама старијим од 26 година, што указује на генерацијску промјену у поремећајима расположења умјесто у укупном порасту у свим узрастима."

Док су се показатељи поремећаја расположења повећали код младих мушкараца и жена, повећања су била највећа међу женама. Они су такође открили да, иако су млади у већини расних и етничких група пријављивали депресију, највећи пораст пријављених поремећаја расположења вршили су бели Американци и Американци са највећим укупним породичним приходима.Тим пише, "ово сугерише да је највеће повећање у резултатима поремећаја расположења дошло међу вишим социоекономским статусом бијелих жена и дјевојака."

Тим не може дефинитивно рећи шта покреће ове промјене јер испитаници нису били замољени да објасне зашто се осјећају на начин на који то чине. Међутим, научници могу направити образовану хипотезу: Како је пораст менталног здравља био најоштрији након 2011. године - период економске експанзије и пада незапослености - Твенге вјерује да је раст вјеројатно повезан с културним промјенама, а не са економским проблемима или генетиком.

Повећана употреба електронских комуникација и дигиталних медија у протеклој деценији, пише тим, "можда је промијенило начине социјалне интеракције довољно да утичу на поремећаје расположења и исходе везане за самоубиство." Претходне студије су показале да људи који проводе више времена на друштвеним медијима и мање времена ИРЛ-а са другима је вјероватније депресивно. Кибернетско малтретирање је такође повезано са депресијом, самоповређивањем и самоубилачким мислима.

"Већи кохортни ефекат могао је да се деси јер је тренд према дигиталним медијима имао различит утицај на појединце у зависности од њиховог узраста и развојне фазе", пишу они. "На пример, време које су адолесценти провели са својим пријатељима лицем у лице опадали су између 2009. и 2017. године, док се помаци у учесталости друштвених интеракција лицем у лице међу одраслима чине мање израженим."

Адолесценти САД-а такође мање спавају: Недавни преглед студија показао је да је од 2000. године несаница постала преовлађујућа међу 18,5% студената. Његова преваленција у општој популацији у међувремену је ближа 7,4%. А неуронска веза између депресије и недостатка сна је добро успостављена.

„Млади не могу да промене своју генетику или економску ситуацију у земљи, али могу да бирају како проводе своје слободно време“, саветује Твенге. Она препоручује да адолесценти дају приоритет свом сну и држе своје телефоне и таблете изван спаваће собе. Све у свему, каже професор, "побрините се да употреба дигиталних медија не омета активности које су корисније за ментално здравље, као што су друштвене интеракције лицем у лице, вјежбе и спавање."

Апстрактан:

Полазећи од Националног истраживања о употреби дрога и здравља (НСДУХ; Н 611.880), национално репрезентативном истраживању адолесцената и одраслих у САД, процјењујемо трендове старости, периода и кохорте код поремећаја расположења и исхода повезаних са самоубиством од средине 2000-их. Стопа велике депресивне епизоде ​​у прошлој години повећала се за 52% 2005–2017 (са 8,7% на 13,2%) међу адолесцентима у доби од 12 до 17 година и 63% 2009 –2017 (са 8,1% на 13,2%) међу младима од 18 до 25 година. Озбиљни психолошки стрес у последњем месецу и исходи повезани са самоубиством (суицидалне идеје, планови, покушаји и смртни случајеви од самоубистава) у последњој години такође су порасли међу младима од 18 до 25 година од 2008–2017. стреса), са мање конзистентним и слабијим порастом међу одраслим особама у доби од 26 и више година. Хијерархијске анализе линеарног моделирања које раздвајају ефекте старости, периода и кохорте рођења указују на то да су трендови међу одраслима првенствено последица кохорте, са сталним порастом поремећаја расположења и исхода повезаних са самоубиством између група рођених од раних 1980-их (Милленниалс) до крајем 1990-их (иГен). Културни трендови који доприносе повећању поремећаја расположења и самоубилачких мисли и понашања од средине 2000-их, укључујући пораст електронске комуникације и дигиталних медија и опадање трајања спавања, могли су имати већи утицај на млађе људе, стварајући кохортни ефекат.