2016 је најтоплија година на плочи

Још у децембру, 196 земаља пристало је на Паришки климатски споразум и поставило је данас, Дан планета Земље 2016, како би народи првог дана могли званично потписати и ратификовати обећање.

Не може доћи довољно брзо: 2016 је већ јако вруће.

Не само да је свака од прва три мјесеца 2016. године била најтоплија у рекордима за јануар, фебруар или март, али три мјесеца заједно чине далеко најтоплији почетак године у досијеу. Заправо, сада смо видели 11 најтоплијих мјесеци у низу. А ако 2016 буде бољи од најтоплије године, што стручњаци већ предвиђају, придружиће се 15 од 16 година од 2001. године у књигама рекорда.

Било да се ради о текућој избегличкој кризи повезаној са сушама и ратом у Сирији или само запањујућом чињеницом да сваки мјесец од тренутка када је споразум био најтоплији, свјетски лидери хрле да додају своје нације на листу потписника. Очекује се да ће се више од 160 земаља, укључујући Сједињене Државе, Кина и Канада, придружити највећој међународној климатској коалицији свих времена, обвезујући се на ограничавање загријавања планете на "добро испод" 2 ступња Целзијуса.

Критика обилује чињеницом да споразум о климатским промјенама не иде довољно далеко како би се нације морале смањити. Међународни циљеви су прилично добро дефинисани: 2 степена загријавања су апсолутни максимални дозвољени, са 1,5 степени као амбициозан циљ. Ове обавезе представљају међународно обећање да ће до средине овог века постићи економију неутралну на угљеник. Једино питање је да са најмање 160 партнера није јасно које кораке свака земља мора да предузме да би произвела одговарајући међународни агрегат.

Поред тога што су земље које први пут могу потписати споразум, данас је и први дан да земље могу поднети своје "инструменте ратификације" са Уједињеним нацијама. Очекује се да ће само око 10 држава данас имати своју ратификацију за тај скуп, што је ниска, али још увијек охрабрујућа бројка. Првобитни споразум предвиђа пуну годину за земље које представљају најмање 55 посто свјетских емисија угљичног диоксида како би ратифицирале обавезе или споразум не ступа на снагу.

Успјех првих мјесеци паришког споразума такођер не треба мијешати с истинским постигнућем. И ако се то питање не чини довољно хитним, посљедњих пар мјесеци треба нагласити важност ове врсте посла.

. @ НАСА глобални темп подаци стављају март 1,28 ° Ц изнад просјека - најтоплији март на рекордној разини хттп://т.цо/гЛмЕххјРЦФ

- Цлимате Централ (@ЦлиматеЦентрал) Април 16, 2016

И нова година поставља нове проблеме за Париски споразум. Док је 2015. било око 0,83 степени топлије од историјског просјека, 2016 изгледа да би могло бити и до 1,2 степена топлије. Такав скок би одмах ставио паришке циљеве од 1,5 и 2 степена загревања у наше видике, и могуће је да споразум не чини довољно да се осигура да планета остане унутар тих маргина. Свака међународна осцилација или одлазак од главног партнера због, на примјер, избора предсједника који негира климатске промјене, може угрозити цијели споразум чак и ако службено крене мимо свог прага како би ступио на снагу.

Ватцх @ЈохнКерри учествује у @УН Потписивању церемоније потписивања Паришког споразума о климатским промјенама уживо у 8:30 сати на хттп://т.цо/рХЈХЦвИИзб.

- Фореигн Пресс Центер (@ФореигнПрессЦтр) 22.04.2016

Чак и када САД данас потпишу Паришки споразум, остаје питање да ли ћемо заправо ратификовати пакт. Последњи пут када су светске земље поставиле циљеве климатских промена у Ослу, Сједињене Државе су потписале, али никада нису ратификовале план. Можда дугујемо наш немар нашем удобном положају далеко од печења глобалних стубова или изузетног загревања Азије и Африке. Северна Америка је доживела константно топлије, али релативно благе температуре у последњих неколико година у поређењу са остатком света.

Тешко је рећи да ли је паришки споразум јак или слаб, да ли ће успети или пропасти. То зависи од нас и 195 других земаља. Међутим, посао почиње данас.