Мак Борн: Зашто Гоогле Доодле обележава 135. рођендан квантног физичара

Гоогле је у понедјељак прославио живот Мака Борна, њемачког физичара чије идеје око квантне механике помажу изум модерног особног рачунала и МРИ скенера. Рођен 11. децембра 1882. године у Бреслау, у Немачкој (данас у Вроцłаву, Пољска), добио је Нобелову награду за физику 1954. године за допринос на пољу.

Током свог живота, Борн је сарађивао са низом високих физичара као што је Мак Планцк, који је помагао током професије на Универзитету у Берлину 1915. године, као и Вернер Хеисенберг, са којим је радио када је постао професор Теоријске физике на Универзитету у Готтингену 1921. Рођен је и са домаћим именима као Енрицо Ферми и Ј. Роберт Оппенхеимер.

Рођен је можда најпознатији по "правилу рођења", што је он навео у документу из 1926. године. Помаже да се предвиди где ће се честица таласа налазити у квантном систему користећи математичку вероватноћу. Раније, физичари су морали да користе незграпне мерне апарате да би пронашли честице у таквим системима, али Борн је теоретисао да би бројчани низови који се зову матрице могли дати сличне резултате.

"Правило рођења ради изузетно добро, чинећи квантну теорију најпрецизнијом научном теоријом коју имамо, али је то и претпоставка", рекао је Бриан Коберлеин, виши предавач астрофизике на Роцхестер Институту за технологију. "Чак и ако је погрешан на неком нивоу, велики успех квантне физике показује да то свакако функционише у већини случајева."

Развој правила помогао је да се дође до великог броја проналазака које многи од нас данас користе. Квантна механика је помогла у стварању медицинских уређаја за снимање као што су МРИ, ласери попут оних који се налазе у Блу-раи плејерима, па чак и особних рачунала. Клаас Ландсман, професор математике на Универзитету Радбоунд у Холандији, описао га је као "готово самостално одговорног за практично сва предвиђања квантне физике."

Гоогле је такође делио скице верзије доодле у понедељак, које је креирао илустратор из Берлина, Кати Сзилагии:

Рођен је био присиљен да напусти универзитет у Готтингену 1933. године, након што је нацистичка влада одбацила све јеврејске људе са њихових академских позиција. Побјегао је у Енглеску, гдје је потом предавао у Кембриџу и Единбургу, прије него што се 1954. вратио у Њемачку. Умро је 5. јануара 1970. у Готтингену.

Није први пут да Гоогле користи доодле почетне странице да истакне чувену креацију. Претходни доодле су прославили живот астрофизичара Субрахмањан Цхандрасекхара, познатог по откривању најниже масе коју би звезда могла имати док је још доспела до фазе супернове, као и хортикултуралиста Гертруде Јекилл, који је примењивао уметничке принципе у башти. Било је и неких мање конвенционалних доодле, као у новембарском издању које је обележило проналазак бушења рупа.