'Валиант Хеартс' рјешава Први свјетски рат на сасвим другачији начин

$config[ads_kvadrat] not found
Anonim

Први светски рат није лака тема о којој треба писати, а камоли направити игру. Разлози за рат су сада архаични, а технолошке иновације које су произашле из сукоба не могу се расправљати без разумијевања живота ових нових изума, попут митраљеза. Недостатак лаких наратива и разорни данак на људски живот отежавају конципирање рата. Зато Убисофт Валиант Хеартс: Тхе Греат Вар истиче се као храбар покушај стварања игре која је такође едуковала играче о Првом светском рату.

За оне непознате, Валиант Хеартс је авантуристичка игра с наративном тематиком која се концентрира на четири различита карактера окупљена ратом. Ту је немачки војник Карл, његов француски свекар Емиле, белгијска сестра Анна и амерички војник Фреддие. Након атентата на надвојводу Франца Фердинанда 1914. године, Њемачка и Русија међусобно проглашавају рат, присиљавајући своје савезнике да уђу иу рат. Француска депортује немачке држављане са својих територија које раздваја Карла од његовог сина и француске супруге Марие. Карл је упућен у њемачку војску док је његов свекар Емиле упућен у француску војску. Док њих двоје покушавају поново ујединити своју сломљену породицу, сусрећу Анна и Фреддие који имају своје разлоге за судјеловање у рату.

Убисофт Монтпелиер се удружио са серијом документараца Апокалипса: Први светски рат да обезбеди историјски оквир за све битке у стварном животу и локације у којима ликови учествују током игре у четири поглавља. Одлука да се историјске чињенице укључе успут је добродошло изненађење.

Док су неки рецензенти у то време осудили лекцију о историји као штетну за осећај уроњености у игру, нашао сам да је спремност Убисофта Монтпелиера да се упусти у детаље овог конфликта изненађујуће. Не само да су ове историјске лекције осветљавале опште и нејасне историјске догађаје који су се односили на први светски рат, али игра је одбијала да се одбаци од објашњавања тамнијих аспеката рата.

Играчи су имали приступ историјским информацијама о одређеним регијама у којима су ликови били смјештени, какви су били животни увјети на бојном пољу, и још много тога. Иако су механика која је омогућила играчима да приступе овим информацијама могла да буде префињенија, актуелне информације понуђене играчима су информативне, а да се не осећају превише скраћено. Игра чак наглашава изненађујуће информације као што је одељак о америчким војницима који су се добровољно пријавили за француску националну војску пре него што су Сједињене Државе званично ушле у рат.

Видео игре, можда више него било који други жанр, често жртвују људске приче у корист стварања одређених искустава. Игре засноване на стварним конфликтима су често криви за подстицање прича да је рат узбудљив и забаван. Како пуцач са видео игрицама игра, са вишеструким животима и регенеративним здрављем, такође прекрива стварне, животне и смртне улоге војника. Валиант Хеартс не намерава да направи грозан портрет на бојном пољу, већ покушава да ухвати своју емоционалну истину.

Сваки од ликова - који се заснивају на стварним писмима послатим током Првог светског рата - изражавају своје гнушање према насиљу и бесциљном рату у који су укључени. Врхунац игре, где Емиле погуби његова властита земља, не одбија се од тога колико је рат бесмислен изгледао онима који су се борили у њему. Крај је био изненађујуће отрежњујући за игру која је понекад маскирала ратни ужас његовим дизајном. Упркос Валиант Хеарт Међутим, она никада није намерно покушавала да одузме ликовима и њиховом емоционалном превирању. Начин на који се Карл и Емиле противе рату, и Анина прича из прве руке о покољу, нуде риједак поглед на то како видео игре које се баве историјским сукобима могу укључити емпатично тумачење историје.

$config[ads_kvadrat] not found