ÐÑÐµÐ¼Ñ Ð¸ СÑекло Так вÑпала ÐаÑÑа HD VKlipe Net
Прича о животу на Земљи данас је уздрмана захваљујући чудним узорцима који су пронађени у стенама старим од 3,7 милијарди година са Гренланда. Ако откриће буде подложно контроли, која ће сигурно доћи, то ће бити најстарији фосили икада пронађени.
Научници вјерују да су мале, конусне особине у камену строматолити - фосилизирани остаци сложених микробних колонија које расту у плитким морима. У налазима објављеним у часопису Природа у сриједу, аустралијски истраживачки тим закључио је да су фосили солидни 220 милиона година старији од тренутно прихваћеног рекордера (такођер строматолити, из Аустралије). Без обзира на то како се одвија научни процес, ови фосили ће промијенити разумијевање о томе како је рани живот захватио ову планету.
То је зато што ови строматолити датирају из доба много раније него што су многи сматрали могућим за такве напредне облике живота. Ако је истина, то значи да је или живот скочио од врло једноставног до релативно сложеног прилично брже него што се раније сматрало могућим, или је живот успостављен на овој планети у вријеме када су увјети били прилично негостољубиви.
Време од формирања Земље пре 4,6 милијарди година до пре 4 милијарде година познато је као Хадеан еон - назван по Хаду, грчког бога подземља, због својих паклених услова. Тада би планета била толико врућа да би делови земље били сведени на растопљену лаву, а судари између Земље и осталог свемирског смећа били би невероватно чести док би планета радила да очисти своју орбиту.
"То ми говори да живот није немиран, невољан, мало вероватно" #троматолитехттп: //т.цо/вјфПГДНгцЕ пиц.твиттер.цом/ЊКсвХтии9
- лхедгер (@лхедгер) Август 31, 2016
Пре око 4,1 до 3,8 милијарди година, Земља је прошла кроз касну тешку бомбардовање: вријеме повишених судара са астероидима и метеорима. Многи сумњају да би овај период историје планете насилно избрисао сваки живот.
Међутим, ових дана постоји све више доказа који указују на то да се живот некако одржао пре или током овог бруталног поглавља. Једна студија је пронашла биохемијске потписе пре 4,1 милијарде година, иако многи стручњаци наглашавају да то не представља коначан доказ живота.
Ако је живот заиста чекао да се бомбардовање заврши, онда је одрастао у журби. Микробне заједнице које се налазе у строматолитима изгледају једноставне из људске перспективе, али у поређењу са оним што је морало бити први облик живота на планети, оне су изузетно сложене.
Дакле, да ли су се ове компликоване колоније појавиле од скоро нула у року од 100 милиона година, или је касна тешка бомбардовања била мање катаклизмична него што се мислило?
Нажалост, тешко је доћи до физичких остатака са Земље старе 4 милијарде година. Скоро све стијене датиране у то доба од тада су се појеле и повратиле геолошким процесима. То је један од разлога зашто је ово откриће на Гренланду тако ретко.
Нови фосили су узбудљиви због много разлога. Поштено је рећи да ако постоје неки нови докази који чекају да се нађу, многи људи већ трче да га нађу прво.
Најстарији фосили на Земљи су стари 3,5 милијарди година, тврде научници
Научници из УЦЛА и Универзитета у Висцонсин-Мадисон тврде да су пронашли најстарији фосили на Земљи, микроскопске ентитете старе 3,5 милијарди година.
Живот на Земљи старији је од свих: докази се враћају 4.1 милијарди година
Геокемичари у УЦЛА су пронашли оно што кажу да је доказ о животу на Земљи од 4,1 милијарде година. Они су анализирали узорке древног циркона, драгог камена који се обично користи за прављење лажних дијаманата, и пронашли комад угљеника у унутрашњости који је имао хемијски потпис који је повезан са фотосинтетичким животом. Резултати имају ј ...
Најстарији знак живота животиња на Земљи открива организме старе 635 милиона година
У истраживању објављеном у понедељак у "Натуре Ецологи & Еволутион", међународни тим научника објавио је да су открили најстарији молекуларни знак животињског живота. Ови откривени биомаркери нису фосили, али то су трагови да су вишећелијске животиње живеле пре 660 до 635 милиона година.