"Златна јаја" вреде милионе који садрже борбу против рака против интеферона бета

Езопова прича о гуски која је положила златно јаје завршила је са неким похлепним фармерима који су палили птицу за злато за које су претпоставили да је унутра. Али нема шансе да кокошке које су јапанске научнице недавно развиле доживе такву штету. Кокоши, које полажу изузетно вредна јаја са протеинима који су кључни за лечење рака и хепатитиса, сувише су драгоцени за научнике да би се суочили са тако грозним крајем.

Научници из јапанског Института за биомедицинска истраживања при Националном институту за напредну индустријску науку и технологију објавили су чланак о својим генетски модификованим кокошима у Сциентифиц Репортс у јулу. Они су сада у центру пажње, јер Телеграпх извештава у понедељак да ће тим сарађивати са биотехнолошком фирмом Цосмо Био за подизање кокоши и комерцијалну бербу драгоценог протеина за борбу против вируса, познатог као хумани интерферон бета, из јаја за употребу у истраживању. Тренутно је Мика Китахара, Цосмо Био, рекла за Телеграпх, компанија има око 20 кокошака.

Ин тхе Сциентифиц Репортс папир, тим, на чијем је челу др Исао Оисхи, објашњава како су кокоши генетски модификоване како би полагале драгоцена јаја пуњена протеинима. На његовој веб страници, Оисхи сам означава овај појам: „Мој циљ истраживања је развој„ златне кокоши “, која производи„ златно јаје “које садржи драгоцени рекомбинантни протеин у беланцу.

Тим је започео убацивањем гена у ћелије кокошјих заметака које би довеле до производње интерферона бета. Затим су те ћелије ставили у нормални ембрион и чекали да настале пилиће одрасту. Одрасли мушки пилићи затим су се парили са регуларним кокошима, а следећа генерација кокоши је била у стању да положи златна јаја богата интерфероном бета.

Људско тијело природно производи интерферон-бета који помаже у борби против инфекција, а мишљење је да допуњавање тијела додатним интерфероном-бета може помоћи у борби против других болести, попут рака и хепатитиса. Проблем је у томе што није лако произвести умјетно. Бриљантност Оисхијевог приступа је у томе што она одузима регуларну машину за производњу протеина - пилетина је у основи чист протеин - да једноставно направи различите врсте протеина.

Ово није први пут да су људи манипулисали производњом протеина код других животиња. Протеини који су кључни за вакцину против грипа произведени су у кокошјим јајима, а протеински кључ за паук свиле се испумпава у козјем млеку (који је такође богат протеинима). Али вредност тих експеримената бледа у поређењу са вредношћу једног златног јајета, који, који садржи око 30 до 60 милиграма интерферона бета, процењује се да вреди између 535,995 и 2,6 милиона долара.