Казахстан обећава прелазак на 50 посто обновљиве енергије до 2050. године

$config[ads_kvadrat] not found

Relax video | with gorgeous Arina and Nissan Skyline ECR33.

Relax video | with gorgeous Arina and Nissan Skyline ECR33.
Anonim

Паришки споразум о климатским промјенама многе земље узбуђује што заправо смањује емисије стакленичких плинова. Чак и земље са богатим резервама фосилних горива носе транспарент зелене енергије, снажан знак да промјењиви климатски крајолик радикално мијења начин на који земље рачунају своје интересе.

Производња фосилних горива чини 17 посто БДП-а у Казахстану, али министар вањских послова Ерлан Идриссов је управо најавио да земља планира прелазак на 50 посто обновљиве енергије до 2050. године. Из неке перспективе, САД су у 2015. произвеле само 13 посто своје енергије из зелени извори, као што су ветар, сунце и хирдо.

У обраћању Генералној скупштини Уједињених нација, Идриссов је обећао да ће Казахстан потписати споразум о паришкој клими и извршити потребне измјене како би испунио своје обавезе.

"Иако је наша земља с правом позната по обиљу конвенционалних извора енергије, ми смо апсолутно посвећени развоју зелене економије", рекао је Идрисов. "Поставили смо амбициозне циљеве, на пример, да до 2050. године произведемо 50 одсто електричне енергије из нефосилних извора горива."

Та позната казахстанска варница је савршено прикладна у овом случају. Прилично је невероватно како неке земље носе тежиште преласка на зелену енергију, док друге изгледа да су на својим леђима. Сједињене Државе производе другу највећу емисију у свијету, иза Кине, а треће по емисији по глави становника, иза само Саудијске Арабије и Аустралије.И могли бисмо да радимо много више како бисмо прешли на обновљиве изворе енергије, једноставно то не радимо.

@ ЦхрисРодо19 је питао: Колико би свијету требало да претвори 100% обновљиву енергију? #стрицтлисциенце пиц.твиттер.цом/Г0ОвБЕ4ППА

- Билл Ние (@БиллНие) 14.12.2015

У недавном чаврљању на Твиттеру, Билл Ние је говорио о томе како брзо Сједињене Државе могу претворити своју цјелокупну економију у стопостотну обновљиву енергију, а одговор је далеко мање застрашујући него што би се могло замислити.

"Свакако бисмо све то могли да урадимо, овде у Сједињеним Државама, до 2050. године", рече Ние, додајући злослутно: "Ако смо хтели."

То је прилично добро, и могли бисмо чак направити огроман замах у нашим емисијама раније него што би то било, али бисмо морали јако пуно да радимо на томе.

"Могли бисмо да будемо 80% обновљиви, електрифицирани копнени транспорт до 2030. године, мање од 20 година, ако будемо морали радити на томе", рекла је Ние.

Дакле, чак и када земље попут Казахстана воде скок у обновљиве изворе енергије, Сједињене Државе не морају заостајати, али из неког разлога увијек то чинимо. У овом тренутку, међутим, имамо технологију, тако да, према Биллу Ниеу, требамо само вољу.

„Морате бити оптимисти. Мораш да верујеш да можеш да кренеш на пут или да не почнеш на том једном кораку."

Казахстан има онолико разлога колико и Сједињене Државе да одложе акцију на климатске промјене и емисије угљичног диоксида, али умјесто да чекају, њени лидери храбро користе могућности које намећу будуће потребе. То је лекција коју морамо научити и брзо.

$config[ads_kvadrat] not found