Секс неандерталаца: потомци древних хомо-тестова имају гене за борбу против вируса

Пре око 70,000 година, Хомо сапиенс преселио из Африке у Евроазију. Тамо су наишли на неандерталце, још једног припадника древног Хомо породица која је стигла до Евразије стотинама хиљада година раније. Не знамо много о њиховим интеракцијама, било да су ратовали или били савезници, али знамо једно сигурно: имали су секс. И према новој студији у Ћелија у овим покушајима са Сапиенсима не само да су замијенили ражњу, већ су и размијенили генетске адаптације које су спасиле живот.

Генетски поклон који су неандерталци пренијели на своју хибридну дјецу је резултат тисућљетне болне природне селекције. У студији објављеној у четвртак, научници са Универзитета у Аризони и Станфорд универзитета објашњавају да док су модерни људи још увијек били у Африци, неандерталци су били у Еуроазији, борећи се против нових патогена. До времена када су се људи повезали с њима, геноми неандерталаца садржавали су адаптивне мутације које су им омогућавале да се боре против вируса. Сви неандерталци који нису имали ове мутације нису преживели инфекцију са тим вирусима, па су њихови гени полако уклоњени из генског фонда.

Када су се модерни људи појавили и крижали са неандерталцима - могли су то да ураде зато што су имали заједничког претка који је живео пре неких 500.000 до милион година - њихово потомство је наследило неке од тих заштитних генетских мутација и преживело.

"Неандерталски генетски материјал је био као заштитни противотров јер су неандерталци вероватно дуго били заражени истим вирусима који су сада штетни за модерне људе", објашњава коаутор студије Давид Енард, Пх.Д. до Инверсе. "Ова дуга експозиција значи да су неандерталци имали довољно времена да се прилагоде против ових вируса пре него што су се појавили савремени људи."

Међутим, Енард и коаутор др Дмитра Петрова тврде да ствари нису биле све генетско-адаптивне руже када су се ове две врсте људи сусреле. Енард и Петров кажу да је оно што се овдје догодило био модел "отров-антидот" замјене гена. У суштини, када су се неандерталци и модерни људи срели, они су врло вероватно заразили једни друге патогенима из њихових околина. То је део за отров. У међувремену, антидот је био резултат њихових сексуалних сусрета.

"Ови вируси су били стара вест за неандерталце, али су били нови изненадни изазов за модерне људе", објашњава Енард. „Онда су модерни људи прешли на брзу руту за адаптацију против ових нових вируса једноставно позајмљивањем пре-адаптираног генетског материјала од неандерталаца. Уместо да "измислимо генетски точак", ми смо га само позајмили од неандерталаца."

Научници су дошли до овог закључка након што су саставили листу од преко 4.500 гена у модерним људима за које се зна да су укључени у одбрану вируса и упоређујући их са базом података секвенцираних неандерталских гена. Открили су да је 152 фрагмента модерних људских гена такође присутно у геному неандерталаца. Данас, тих 152 гена, за које тим верује да смо наслеђени од неандерталаца, интерагују са модерним РНК вирусима као што су ХИВ, инфлуенца А и хепатитис Ц.

Импликација је да су гени неандерталаца сачувани јер су некада помогли нашим прецима да се боре против древних РНК вируса на које су наишли у Евроазији. Важно је да су фрагменти гена присутни само у геномима модерних Европљана, тако да остаје да се види како или да ли су неандерталски покушаји који су довели до модерних Азијата утицали на њихов опстанак.

Оно што знамо из претходних студија је да се ДНК неандерталаца преноси другим, мање корисним наслеђеним особинама, као што је већа вероватноћа развоја депресије или зависности од цигарета.

Гени откривени у новом папиру, нажалост, заправо не штите модеран вируса, каже Енард. Ови гени су у интеракцији, али не морају нужно да штите од модерних РНК вируса, иако су вероватно заштитили наше претке од древних вируса. Ако су били корисни против модерних вируса као што је грип, каже Енард, вероватно не бисмо имали толико људи који умиру од вирусних инфекција сваке године.

"Еволуција против вируса је трка у наоружању, што значи да је то процес који никада не престаје, када смо, чим се прилагодимо вирусу током наше еволуције, морали почети да се прилагођавамо новим вирусима који су управо скочили на баријеру врста, ”Објашњава Енард. "Био је то веома отрежњујућа спознаја за др Петров и ја да наш рад вероватно подразумева да се људи морају прилагодити стотинама, ако не и хиљадама различитих штетних вируса током милион година еволуције."

Ми немамо древне људе са којима можемо више да имамо секс и наслеђујемо генетске адаптације. Али имамо нешто боље - лако доступно и доказано да раде вакцине.

"Непојмљива количина смртних случајева путем вирусних инфекција које су људима биле потребне да се на крају адаптирају", каже Енард, "представља хитан подсјетник на апсолутну и хитну потребу вакцинације."