Људски живот не би постојао без магнетних поља на Земљи

Да би се живот укоријенио на планети, организмима је потребно мало више од стјеновите површине, текуће воде и атмосфере за мршављење како би задржали топлину и задржали штетне зраке. Али за живот тхриве астрономи из Харвард-Смитхсониан центра за астрофизику пишу у часопису арКсив, потребно им је нешто друго: магнетно поље.

Како се испоставило, младе планете вероватно ће кружити око једнако младих, дивљих сунаца са снажним соларним ветровима који су довољно јаки да отпусте атмосферу својих космичких пратилаца. Истраживачи су дошли до овог закључка након проучавања оближње звезде Каппа Цети, која изгледа да се понаша као незрела верзија нашег Сунца.

Каппа Цети, стар 400 милиона до 600 милиона година, сматра се младом звездом. Попут људских адолесцената, обележен је мрљама и снажно темпераментан. Празни звезде на његовој површини, пишу истраживачи, јасан су знак да је магнетски активан. Поврх тога, константно се избацује струја врелог плина према ван брзином од 50 пута већег од Сунчевог сунчевог вјетра. Тај жестоки ваздух је довољно јак да уништи атмосферу оближње планете ако нема праву заштиту.

Само погледајте беживотни Марс, који је могао бити довољно топао да подржи слане оцеане, да је имао среће да има магнетни штит како би спречио да сунце уклони атмосферу која садржи топлину.

Земља је, с друге стране, имала среће. Узимајући своје податке о Каппа Цетијевим соларним ветровима и примењујући их на модел наше сопствене младе планете, истраживачи су утврдили да је Земљино магнетно поље прилично слабо. Они процјењују да је заштићена регија младе Земље - њена магнетосфера - била отприлике једна трећина до пола велика колико је данас. Али та атмосфера, онаква каква је била танка, одржавала је топлину потребну за подршку земаљском животу.