Студија: Као глобална стопа самоубистава расте, потребни су иновативни напори превенције

Број смртних случајева од самоубистава порастао је за 6,7 одсто на глобалном нивоу у периоду од 1990. до 2016. године, објавила је студија у четвртак у Тхе БМЈ показује да је постизање амбициозног циља да се смањи самоубиства широм свијета једино могуће остварити ако се сада подузму глобални напори, наглашавају истраживачи студије.

Циљ Свјетске здравствене организације да смањи глобалну смртност од самоубистава за једну трећину до 2030. је добро документован, али најновија статистика показује да су оквири превенције самоубистава и студије потребни на глобалном нивоу.

Самоубиство је, као глобални проблем јавног здравља, компликованије од јединствене статистике, а трендови се знатно разликују од земље до земље и група. Комплексна мрежа фактора који су у основи смртности од самоубиства могу бити драстично различити по регионима.

Иако је ова студија, коју је израдио Институт за метрику и евалуацију здравља, утврдила свеукупни пораст самоубистава година живота изгубљени глобално су се смањили када је све просечно.

Такође, када су истраживачи прилагодили старост појединаца када су умрли од самоубиства, схватили су да су године живота изгубљене од самоубиства смањене за трећину између 1990. и 2016. године.

Сви ови закључци произашли су из анализе података прикупљених из Глобалне студије о оптерећењу болести из 2016. године, која одражава обрасце смртности од самоубистава према старости, сполу и социодемографији у 195 земаља. Све у свему, стопе самоубистава које су починили мушкарци биле су веће него код жена широм света, осим када је дошло до старосне групе од 15 до 19 година. Смртност самоубица је већа међу мушкарцима него женама, али је тај однос много нижи у земљама које се протежу од јужне Индије до Кине.

Еллицотт Маттхаи, постдокторски истраживач Универзитета у Калифорнији, пише да су потребна глобална побољшања у превенцији самоубистава.

„Ова студија… поставља темеље за будуће студије самоубистава како би укључила такве факторе и информирала превентивне напоре“, пише Маттхаи. "На пример, одређивање средстава за самоубиство је кључно за процену и информисање интервенција везаних за средства, историјски један од најуспешнијих начина за спречавање самоубиства."

Из различитих података су се појавили и други различити трендови:

• У западним земљама постоји јака веза између душевне болести и самоубиства, али та веза је мање изражена у Азији.

• Неке земље имају изузетно високе стопе - као што су Лесото и Литванија - и друге земље су посебно ниске, као што су Либан и Сирија.
• Самоубиство је водећи узрок дугогодишњег живота изгубљеног у подручју познатом као “Азија Пацифик са високим примањима” и убраја се међу 10 водећих узрока смрти у источној Европи, централној Европи, западној Европи, централној Азији, Аустралији, јужној Латинској Америци, и високим приходима Сјеверне Америке.

Важно је да ова анализа, као и многе студије о самоубиствима, нема информације о покретачима ових самоубистава.

Због "осјетљиве и незаконите природе самоубиства" у многим земљама, резултати би могли одражавати проблеме као што су недовољно извјештавање и док су јединствене метрике корисне у генерисању успоредивих процјена смрти, не откривају кључне закључке који би могли спријечити те смрти.

У Сједињеним Америчким Државама, истраживачи са Универзитета у Мичигену су утврдили да је, када је реч о америчким тинејџерима, један од најбољих начина да се смањи вероватноћа самоубиства тинејџера је изградња круга одраслих који имају поверења око младе особе у ризику. У сриједу су објавили папир ЈАМА Псицхиатри показују да су млади људи - који су претходно били хоспитализовани због самоубилачких мисли - насумично распоређени да добију додатну подршку од обучених одраслих, вјероватније преживјели у будућности.

Да ли ће слични приступи функционисати у свим популацијама и регионима, остаје да се види. Самоубиства се могу спријечити, а заговорници јавног здравства и знанственици заједно раде на развоју стратегија које се могу примијенити.

Партиал Абстрацт:

Циљеви - Користити процјене из Глобалне студије о оптерећењу болести за 2016 годину да би се описали обрасци самоубилачког морталитета на глобалној, регионалној и 195 државама и територијама према старости, сполу и социо-демографском индексу, те да би се описали временски трендови између 1990. и 2016. године.

Дизајн - Систематска анализа. Главне мјере исхода - Сирове и старосно стандардизоване стопе од смртности самоубистава и година изгубљеног живота су упоређене између региона и земаља, као и по старости, полу и социо-демографском индексу (композитна мера плодности, прихода и образовања).

Погледајте сажетак овдје у цијелости.