Кодировки, кракозябры и подарки.
Шездесет година у понедјељак, Национална управа за аеронаутику и свемир је отворила своја врата, позивајући људе да изађу из њих иу свемир. Касније лансирање Алана Схепарда у свемир, Јохн Гленн у орбиту, и Неил Армстронг и Бузз Алдрин на Месец су утрли пут за истраживање људских простора које се наставља и данас. Историчар НАСА-е и светски познати "декан свемирске политике", др Џон Логсдон, гледао је и бележио како је човечанство направило све те прве огромне скокове - и предвиђа да ће нас према НАСА-иној 120. годишњици надмашити границе.
Логсдон, експерт за свемирску политику са каријером од пола века и уредник новог Пенгуин Боок оф Оутер Спаце Екплоратион, прича Инверсе да до 1. октобра 2078. очекује да се људи не само што су се вратили на места која смо раније одлазили, већ и на светове на које никада нисмо крочили. Он, наравно, прича о месецу и Марсу.
"Па, мислим да ће постојати одређени број људи који стално живе на Месецу", каже он. "Било да се ради о научној испостави на Антарктичком типу, или о значајном насељу које води рударство или друге активности у вези са ресурсима, мислим да смо на путу да се вратимо на Месец."
Људи нису били на Месецу, јер је НАСА астронаут Еуген Цернан оставио своје отиске стопала и иницијале своје кћерке у децембру 1972. године, као дио задње мисије Аполла 17. НАСА, са своје стране, није имала могућности да пошаље људе у свемир, пошто се 2011. повукла из програма свемирских шатлова, ослањајући се на руску технологију како би своје астронауте довела на Међународну свемирску станицу. "Мало је срамота", каже Логсдон, да земља која мисли о себи као водећој свемирској сили нема ту способност. Али, у његовој перспективи, оживљавање интересовања за људске летове у свемиру, посебно од приватних компанија као што су СпацеКс компаније Елон Муск и Блуе Оригин, означавају почетак нове ере истраживања свемира која би нас могла одвести даље него што смо икада раније покушавали.
"Мислим да се људи чак могу родити, живјети и умријети - то јест, живјети свој цијели живот не на Земљи", каже он.
Људска колонија на Марсу би, према његовим речима, такође могла да се успостави до 2078. године. Први пут је замислио њемачки ракетни научник Вернхер вон Браун у својој књизи из 1952. године. Пројекат Марс, истраживање црвене планете је сада далеко више од теоријског. "Мислим да је вероватно да ће на Марсу бити и одређен број људи", каже он.
"Знате да је Елон Муск предложио град од милијун особа", каже он, признајући да Муск није успео да испуни многа обећања. „Многе од ствари које је он предложио учинио је, важно је препознати. Дакле, негде између десетак и милион људи живи на Марсу."
Међутим, климање главом према НАСА-ином циљу да буде "цивилна агенција способна да сарађује са другим земљама", Логсдон додаје: "Сви они неће бити Американци."
Годишњица Аполла 11 има НАСА и совјетски просторни сувенири
Среда је обележила 47. годишњицу дана када су Бузз Алдрин и Неил Армстронг постали први људи на Месецу. Аполо 11 је одвео ове људе на површину Мјесеца, и који је бољи начин да прослави ту годишњицу од продаје гомиле њихових ствари на аукцији? Поводом годишњице тог историјског догађаја ...
60. годишњица НАСА-е: Приоритети свемирске агенције се враћају својим коријенима
НАСА је основана 1. октобра 1958. године и започела је свемирску трку. Људи су лансирани у свемир у наредних пет деценија, али 2011. НАСА се повукла из Атлантиде и тиме изгубила способност да стави људе у свемир. Али познати историчар простора Џона Логсдона мисли да ће се то променити.
'Први човек': НАСА свемирски историчар каже да филм није "о слетању на Месец"
"Деан свемирске политике", др Јохн Логсдон, чија је 50-годишња каријера обухватила већину НАСА-иног 60-годишњег постојања, познавао је Неила Армстронга и видио 'првог човјека', новог Армстронговог биографија. Он описује шта филм добија о скромној, скромној личности команданта НАСА-е.