Универзални преводиоци ће водити ка сексу и многим неспоразумима

Иако можда немамо универзалне преводиоце као беспрекорне Даглас Адамсове бабилонске рибе или Кук Воннегутов Гокуби, имамо Гооглеов превод и ново изумљеног или, ручног преводиоца који се посебно продаје на међукултурним лотаријама. Пљуни игру у малу носиву и, рекламирање би требало да верујеш, ускоро ћеш љубити лепе јапанске жене. Да ли је изненађујуће да би се технологија која се дуго користила за даљи развој научне фантастике и разматрање краја друштвених баријера, сексуализирала одмах иза капије? Не баш. Секс је точка копља када је у питању културна интеракција, а универзални преводиоци отварају нову романтичну границу.

Наравно, алат који ће нам омогућити да разумемо било који језик био би невероватно користан у политици или напретку науке - али то би нас готово сигурно довело и до тога, што би свима омогућило да потјерају своју властиту верзију “егзотике”. једна ствар и односи су други. Њихови потомци преведу фразе и речи, али не дају путне карте културама. У ствари, они могу олакшати погрешну комуникацију допуштајући корисницима да полако нагомилавају неспоразуме. Превођење, на крају крајева, не чини нас потпуно разумљивим - чак ни језик то не чини.

Ограничења су запањујућа.

"Мислим да постоји добра шанса да направите машину способну за јасне преводе ако су све информације у реченицама оно што се назива" информација о условној истини "," рекао је професор лингвистике из Свартхморе колеџа Донна Јо Наполи. Инверсе. "Оно што кажете морало би бити лажно или истинито - као" имам мачку. "Па, или имате једну или не."

Нажалост, тешко је измакнути-немогуће избјећи двосмисленост. Тон нам даје контекст, али ако наша преводилачка машина не дозволи да прође, много тога ће се изгубити у преводу. Могло би се, на пример, рећи: „Само желим да разговарам са Бобом“ и значи да је Боб једини који желите да разговарате или да је чаврљање све што вам је потребно од њега. Свако ко користи универзалног преводиоца мораће да рачуна на контекст разумевања машине. Реч као што је холандски "гезеллиг", што значи или "интимно удобан" или "пријатељски" даје пример замке. Прави универзални преводилац би морао да има адекватно разумевање друштвених ситуација да би схватио аналогну реч. Онда постоји лексичка двосмисленост - када речи нису покривене једним преводом, као што је "коре" на енглеском и "цита" на шпанском.

Један од алата које људи користе да би заобишли двосмисленост је метафорички језик. Аналогије и метафоре су константа у људској комуникацији. "Својом способношћу да утјеловљују концептуалне идеје у различитим културама, метафоре прожимају готово сваку сферу наших живота", пише Фион Хо Иан Лау, истраживач на Универзитету у Хонг Конгу. "Разумевање и тумачење метафора такође се увелико ослања на први језик и културу, поред транспарентности метафора."

Зато је тешко превести метафоре: оне су тако културно оптерећене да често немају никаквог смисла у другим језицима. На пример, неке метафоре на енглеском и кинеском деле општи концепт; као што је чињеница да оба језика повезују љутњу са топлином. Али говорник енглеског језика би се вероватно сусрео са кинеским изразом "Ви медвједи!" Са конфузијом - док говорници енглеског језика обично повезују медведа са жестином или разиграношћу, импликација на кинеском је да се неко понаша као идиот. Медвједи нису аватари глупости за свијет енглеског говорног подручја тако да би ова блага увреда могла бити прилично чудна, допунска или сексуално прогресивна.

Без обзира на све, оптужени медвјед би био збуњен.

Језици дају појединцима кључно средство за само-дефинирање. Они су такође један од главних начина на који људи граде свој друштвени идентитет. Истраживачи су открили да дијељење језика узрокује да се људи идентифицирају једни с другима више него дијеле културну позадину. У дневнику Језик и социјална психологија, социолози из државе Аризона тврде да је то узајамни однос - језици утичу на формирање етничког идентитета, али етнички идентитет такође утиче на то како се језици користе.

Када говоримо, не само да преносимо информације; наше речи долазе испуњене нашим културним искуствима. И различите ријечи на различитим језицима долазе другачије, чак и ако долазе од исте особе. У студији из 1987. о имигрантима у Уједињеном Краљевству, открили су да су имигранти који су одабрали да попуне упитник на енглеском језику навели различите вриједности него имигранти који су одлучили да одговоре на свом матерњем језику. Посебна студија о Израелцима који живе у Аустралији открила је да су, када су почели да идентификују Аустралију као свој дом, почели да фаворизују енглески језик над хебрејским. Језик је у суштини био повезан са начином на који се они поистовећују са националном културом.

Добра вест је да, иако језик информише наш свет, он то не обликује, што значи да поред штуцања које долазе са преводима, нема већих препрека које нас спречавају да се међусобно разумемо. Док је Сапир-Вхорфова хипотеза изгубила милост код лингвиста, разријеђена верзија има смисла: Језик утјече на одређене аспекте нашег когнитивног функционирања. То не одређује нити поправља наше мисли, али дефинише нашу способност да користимо те мисли да утичемо на оне око нас.

"Језик понекад може одражавати начине на које ми повезујемо ствари у свијету кроз различите лексичке предмете које користимо, али то не одређује структуру нашег свијета", каже Наполи. „Наш свет се намеће само језику на највидљивији начин - као да постоји хијерархија статуса у заједници, онда је врло могуће да ће језик одражавати ту хијерархију у његовим глаголским завршецима. Али језик не изазива ту хијерархију, као што сугерише Сапир-Вхорфова хипотеза. ”

С обзиром на то, универзално превођење не подразумијева већ постојеће друштвене хијерархије или обезбјеђује потребан контекст за социјално оптерећени језик. Може ли нам универзални преводилац омогућити да разговарамо једни с другима и да се хуманизујемо? Апсолутно. Оно што не може да уради је да преведе огроман део културног искуства које долази са језиком. Универзални преводилац може бити крајњи лидер, али то није пасош за међукултурално разумевање или љубав. Начини на које погрешно разумемо једни друге су дубљи од тога. Њима се не може приступити помоћу гадгета који је активиран гласом.

Сучеље од мозга до мозга? Па, то је друга ствар.