РС DONI ft Ð¢Ð¸Ð¼Ð°Ñ Ð¸ Ð Ð¾Ñ Ð¾Ð´Ð° Ð Ñ ÐµÐ¼Ñ ÐµÑ Ð° клипа, 2014
Људи обично не добијају грипу директно од животиња, али људска епидемија птица и свињског грипа може и може да се деси. У ствари, научници су толико забринути да ће следећа велика пандемија настати од смртоносног соја дивљег птичјег грипа, који је створио оно што ће, надамо се, бити наши перјани спасиоци: Гене-едитед пилићи који су потпуно отпорни на грипу.
Реутерс објављено је у недјељу да се очекује да се ова прва група "трансгених" пилића излегу негдје 2019. на Институту Рослин на Универзитету у Единбургху у Шкотској. Институт Рослин је институција у којој је овца Долли, прва клонирана сисавка на свету, била славно створена и рођена.
Др. Венди Барцлаи, професорица вирологије и суводитељица овог пројекта, изјавила је за Реутерс да је циљ да ови младунци служе као "тампон између дивљих птица и људи." Она додаје да ако ови пилићи могу да спрече прелазак вируса инфлуенце са дивљих птица на пилиће, могли бисмо зауставити следећу пандемију на извор."
До данас су вируси птичјег грипа А идентификовани у више од 100 различитих врста дивљих птица. И док заражене дивље птице често не оболевају од ових заразних вируса, могу пренети болест на припитомљене врсте птица - које се често разбољевају и умиру. Агенције попут Центара за контролу и превенцију болести забринуте су због способности птичјег грипа да пређе са ниског патогеног вируса у дивљини на високо патогени вирус код домаћих пилића, као и на могућност преношења вируса птичје грипе А на људе.
Птичја птичја грипа која се већ односи на службенике јавног здравља је азијски високо патогени птичји грип (ХПАИ) А (Х5Н1), који је први пут откривен код гусака у Кини 1996. године - и први пут откривен 1997. године током епидемије живине у Хонг Конгу. Било је широко распрострањено поновно појављивање Х5Н1 у 2003. години, а од тада се јављају спорадичне инфекције људи у Азији, Африци, Европи и на Блиском истоку. Никада није пријављен код људи у Сједињеним Државама, али је 2014. године у Канади забиљежена инфекција људи. За људе заражене Х5Н1, стопа смртности је око 60 процената, извјештава Свјетска здравствена организација.
Барцлаи и њен тим се надају да ће зауставити ове болести, делом, са овим будућим трансгеним пилићима. У 2016. години, тим је открио да ген који се зове АНП32 кодира протеин од кога вируси птичје грипе зависе да би заразили животињу. Сада је у плану да тим користи технику за уређивање гена ЦРИСПР да би уклонио АНП32, па ће птице бити отпорне на грипу.
Раније је тим створио кокошке које су се могле разболети, али нису пренијеле инфекцију - сада је идеја да се ова нова младунчад уопште не разболи и стога не може бити премошћујући домаћин који ће заразити људе новим сојевима грипа. Главно питање које Барцлаи очекује? Натерати људе да их једу, када замене традиционалну популацију која је угрожена грипом.
"Људи једу храну од узгајаних животиња које су измењене деценијама традиционалног узгоја", каже Барцлаи. "Али они могу бити нервозни када једу храну која је уређена геном."
Како спријечити будуће пандемије у 10 корака
Довољно је тешко победити пандемију у игри (чак и када сте епидемиолог!) ... али шта је са стварним животом? Харвардски глобални здравствени институт и Лондонска школа за хигијену и тропску медицину недавно су наручили групу од 19 независних стручњака из цијелог свијета како би анализирали позитивне и негативне резултате.
Генетски конструисана биотехнолошка стабла могу бити кључна за спасавање америчких шума
Претње пред нашим шумама су многобројне, а здравље ових екосистема се погоршава, према УС Форест Сервице-у, због чега научници разматрају многе аспекте и изазове употребе биотехнологије за побољшање здравља шума.
Земљана трешња: ЦРИСПР се користио за прављење новог, укусног, генетски модификованог воћа
Истраживачи су навели како су користили ЦРИСПР-Цас9 уређивање гена да би се трешња (Пхисалис пруиноса), рођак томатила, више користила за пољопривреду. Научници на Корнелу су направили биљку мање дивљом, са већим, бројнијим воћем. Надају се да ће бити следећа велика бобица.