Вулкан осиромашио озон у крајњем пермском изумирању, показују студије

Земља није била лепо место за живот пре 250 милиона година. У каскади катаклизмичких догађаја, крај-пермски догађај изумирања, познат као "Велика смрт", ставио је догађај који је убио диносауре на срамоту.

Нова истраживања у часопису Натуре Геосциенце даје увид у узроке најразорнијег масовног изумирања Земље. Крај-пермски догађај довео је до изумирања преко 90 посто свих морских живота и преко 70 посто свих копнених краљежњака.

У раду објављеном у понедјељак, међународни тим геознанственика представио је доказе да је вулканска ерупција дуга готово милијун година преплавила Земљину атмосферу с халогенима који су исцрпили озонски омотач, доприносећи увјетима који су онемогућили опстанак већине живих бића.

Анализирајући ксенолите из земаљске литосфере - стијене између коре и плашта које су доведене на површину током ерупције - у подручју сибирских поплавних базала, истраживачи су открили да је било изузетно високе концентрације халогена као што је бром, јода и хлора у магми која се тамо складишти.

Пошто се ерупција сибирских поплавних базалата поклопила са почетком крајњег пермског догађаја пре око 250 милиона година, истраживачи су схватили колико је та ерупција била централна у ланцу догађаја који су убили већину живота на Земљи.

"Закључили смо да је велики резервоар халогена који је био ускладиштен у сибирској литосфери послан у Земљину атмосферу током вулканске експлозије, ефективно уништавајући озонски омотач у то вријеме и доприносећи масовном изумирању", др Мицхаел Броадлеи., постдокторски истраживач у Центру за петрографска и геокемијска истраживања у Вандœувре-лес-Нанци, Француска, и први аутор чланка, рекао је.

Овај нови увид уклапа се у оно што већ знамо о енд-пермском изумирању, у којем је ерупција сибирских поплавних базалата изазвала светске посљедице које су довеле до тога да биљке и животиње полако умиру.

На примјер, у раду објављеном у фебруару Сциенце Адванцес, научници су потврдили дио нових налаза, показујући да је смањена плодност у фосилизираним стаблима могла бити врло добро узрокована стањивањем озонског омотача.

Узгајањем борова под условима УВ осветљења сличним онима које су се суочили током енд-пермског изумирања, научници су показали да је полен експерименталног дрвећа мутирао на исти начин на који је мутирао древни полен борова. Ово указује на то да, пошто се озонски омотач прориједио након ерупције сибирских поплавних базалата, дрвеће је имало теже вријеме да се успјешно репродуцира, што је смањило количину хране за велике биљоједе, убрзавајући стопу изумирања с временом.

Многи научници кажу да је Земља тренутно усред шестог масовног изумирања, али хеј, бар то вероватно неће бити тако лоше као Велика смрт.

Апстрактан: Магматско испарљиво испуштање у атмосферу може довести до климатских промјена и значајне деградације околиша, укључујући производњу киселих киша, закисељавање оцеана и оштећење озона, што потенцијално може довести до колапса биосфере. Највећа забележена масовна истребљења у историји Земље догодила су се на крају перма, поклапајући се са положајем сибирске велике магматске провинције, сугеришући да је велики магматизам кључни покретач глобалних еколошких промена. Међутим, извор и природа испарљивих материја у сибирској великој магматској провинцији остају спорни. Овде су представљене халогене композиције субконтиненталних ксенолита литосферских огртача постављених пре и после ерупције сибирских поплавних базалта. Показали смо да је сибирска литосфера масовно обогаћена халогенима из инфилтрације субдуцираних испарљивих једињења из морске воде и да се знатна количина (до 70%) литосферских халогена асимилира у перјаницу и испушта у атмосферу током постављања. Интеракција плум-литосфера је стога кључни процес који контролише испарљив садржај великих магматских провинција, а тиме и степен еколошких криза, што доводи до масовног изумирања током њиховог постављања.