Trita Parsi: Iran and Israel: Peace is possible
Знамо да потрес мозга може бити смртоносан. Чак је и НФЛ био приморан да призна опасност од хроничне трауматске енцефалопатије за своје играче. Али нова студија објављена у Јоурнал оф Цанадиан Медицал Ассоциатион, показује да чак и један, мањи потрес мозга може утростручити дугорочни ризик од самоубиства пацијента.
Нова студија је посебно алармантна, јер испитаници често имају само један потрес мозга у нормалном окружењу, као што је саобраћајна несрећа или пад у кући, према који је јучер оборио налазе студије.
Научници, које је предводио Доналд Ределмеиер са Универзитета у Торонту, пратили су скоро 250.000 пацијената, од којих су сви имали најмање један потрес мозга у периоду од 20 година. Од њиховог узорка, било је преко 660 самоубистава. Просечна стопа самоубистава у Канади износила је око 11 смртних случајева годишње, на 100.000 људи у 2009. години. Укупно 660 самоубистава популације узорака дало им је у просеку 31 смртни случај годишње, на 100.000 припадника популације, скоро три пута више од нормалног нивоа.
Научници су приметили да су пацијенти који су током викенда, током спортских активности, као што је спорт, подвргавали потресима, чак и више него они који су током седмице имали потрес мозга. Студија, нажалост, није забиљежила специфичне околности потреса мозга сваког пацијента, одлучивши се за кориштење дана у тједну као маркер.
Према истраживачима, пацијенти обично узимају своје животе око 6 година након почетног инцидента, а њихов ризик је додатно повећан било којим додатним потресима које су претрпјели.
Иако студија није могла утврдити никакав солидан разлог за везу између потреса мозга и самоубиства, Ределмеиер има неколико теорија. Рекао је да су пацијенти који су узели сопствени живот могли бити ментално нестабилни пре него што су претрпели потрес мозга, иако је мања група испитаника без претходних менталних стања видела слично повећање стопа самоубистава. Његове друге идеје биле су могућност да потрес мозга узрокује упалу, од које се конциссирани пацијент никада није потпуно опоравио; или да су се неки пацијенти вратили на посао или друге активности прије опоравка од повреде, што је довело до стреса, фрустрације и депресије.
Познато је да понављани потреси изазивају ЦТЕ, а други доктори као што су Леа Алхилали, лекар и истраживач на Неуролошком институту Барров, кажу да није изненађење да мање повреде и даље могу имати трајне ефекте на мозак. Контакт спортови остају у средишту пажње јер се боре за начине да минимизирају потресе, али нова студија указује на још ширу популацију која је изложена ризику од штетних посљедица повреда главе.
Избори 2016: Студија повезује Трумпово председништво са Спикеом у контроли рађања
Након што је Доналд Трумп изабран за предсједника, жене су рекле да ће добити дугорочну контролу рађања прије него што буде прекасно. Студија објављена у понедјељак у интерној медицини ЈАМА доказује да су те жене задржале своју ријеч: Убрзо након предсједничких избора 2016. године, дошло је до повећања броја дуготрајних реверзибилних контрацептива.
Студија показује да ЦБД нормализује мозак људи са високим ризиком од психозе
Тим истраживача у Енглеској представио је доказе да једна доза канабидиола (ЦБД) може нормализовати активност мозга у стриатуму, медијалном темпоралном режњу и средњем мозгу повезаном са психозом. Једна велика доза ЦБД-а је брзо и значајно смањила активност мозга у тим подручјима мозга све до нормалног нивоа.
Да ли је генетска дисфункција ерекције? Нова студија повезује повећани ризик за ген
Студија о стотинама хиљада мушкараца широм света коначно је идентификовала један ген који има велики утицај на еректилну дисфункцију. Тим у здравственом центру Каисер Перманенте вјерује да би могли користити свој рад како би идентифицирали нове врсте лијечења