Мало вашег мозга мисли да су Легос стварни

$config[ads_kvadrat] not found

Время и Стекло Так выпала Карта HD VKlipe Net

Время и Стекло Так выпала Карта HD VKlipe Net
Anonim

Легос је много ствари - звезде филмских филмова, градивни блокови неких прилично цоол изума, па чак и оне ствари које чине моћну политичку уметност.

Они су, такође, дефинитивно не стварни.

Па ипак - неки мали дио вашег мозга заправо вјерује да су ситни пластични жути људи Лего свијета, у ствари, стварни. Ако мислиш да звучи лудо, можеш кривити свој мозак. Или само прихватите и запамтите да је све страшно, све је цоол кад сте дио тима.

Овај феномен Легос-као-стварност је истражен у недавној студији објављеној у Канадски журнал експерименталне психологије. Истраживачи су имали на десетине студената који су учествовали у три експеримента који су се окретали око истог задатка: погледајте црно-беле статичне слике, неке које су укључивале Лего “људе” и друге са Лего “не-људима”. људи на различите начине - окрећу своје лице, одговарају Лего блоковима на величину и боје Лего људи.

Али у сваком експерименту, људи-људи су били у стању да лоцирају Лего-људе знатно брже од других објеката - дрвећа, торњева и слично. То је навело истраживаче да закључе да, негде у мозгу, Лего људи се преклапају са нашом перцепцијом животних објеката.

Овај Лего тест долази са неким преседаном. Људска пажња на анимирање и неживе објекте тестирана је на сличан начин: У прошлој процедури у којој је од људи тражено да открију промене на брзој алтернативној слици, оне су стално виђале промене које су укључивале животиње брже и тачније него што су чиниле промене у неживим предметима.

Истраживачи претпостављају да је то еволутивна особина - служи нам добро да више пажње посвећујемо стварима које дишу. Техницкије се назива "пристрасност працења у зивоту" - процес у којем наши мозгови оцјењују оно сто је вазно на основу вазних категорија као сто су јести, парити и остати зиви.

Остаје да се види да ли би се исти резултати појавили и за друге играчке које је формирао човек или ако би људи који никада нису били у интеракцији са Легосом имали исту реакцију. Ми смо оковани да видимо лица на неживим предметима, психолошки феномен који наговештава нашу бескрајну жељу да персонификујемо свет око нас.

$config[ads_kvadrat] not found