Узимање јавног превоза може бити брз за боље здравље

Болесна је да седи за воланом у саобраћајном промету све време ? Па, нема бољег времена да почнемо са аутобусом или возити воз, према новој студији која је управо представљена на научним седницама Америчког удружења срца 8. новембра.

Студија је утврдила навике здравља и путовања за 5.908 одраслих особа у Осаки у Јапану. Различите врсте превоза које су учесници преузели укључују вожњу аутомобила, вожњу аутобусом или возом, као и шетњу или вожњу бициклом на посао.

Истраживачи у Центру за испитивање здравља града Моригуцхи провјерили су вјероватноћу судионика о претилости, дијабетесу и крвном тлаку у односу на врсту пријевоза којим су свакодневно долазили на посао. Просечна старост учесника је била између 49 и 54 године.

У поређењу са људима који свакодневно возе на посао, људи који су користили јавни превоз имали су 44% мање шансе да имају прекомерну тежину, 34% мање вероватно да ће имати дијабетес, а 27% мање вероватно да ће имати висок крвни притисак.

Претпостављамо да се не мора стално бавити бесом на путу и ​​саобраћајним гужвама, што може бити један од разлога због којих је мањи број путника у аутобусу / возу имао висок крвни притисак. Осим тога, потреба за шетњом до аутобуске или жељезничке станице повећава количину дневних вежби које ови путници добијају. Међутим, треба напоменути да су возачку групу чинили углавном мушкарци, док су жене чешће користиле јавни превоз, шетњу или бицикл на посао.

Али оно што је заиста изненађујуће је да су људи који су користили јавни превоз такође били здравији од људи у студији који су ходали или возили бициклом да раде.

Зашто је то? Главни аутор студије и директор здравственог центра у Моригуцхију Хисако Тсуји напомиње: „Ако је потребно више од 20 минута вожње у једном смјеру за шетњу или вожњу бициклом, многи људи узимају јавни пријевоз или аутомобил у урбаним подручјима Јапана. “То има смисла - посебно у окружењу које тежи хладним зимама. Поред тога, група за пешачење и бициклизам можда није путовала тако далеко да би дошла на посао јер је група за јавни превоз ишла до аутобуске или железничке станице.

Шта то значи за америчке путнике?

Према најновијим резултатима америчке анкете америчког Бироа за попис становништва, већина америчких возача одвезла је аутомобиле на посао са 76,4 одсто возача, а још 9,4 одсто. Само 5,2 одсто људи је узело јавни превоз и било је још мање пешака (2,8 одсто) и бициклиста (0,6 одсто).

То значи да је скоро 86% испитаних Американаца возило на посао, што значи да постоји велики дио популације који може бити изложен већем ризику од гојазности, дијабетеса и високог крвног притиска… што све може бити још више претјерано у САД-у него Јапан као Тсуји тхрев схаде напоменуо: “Физичка активност може бити ефикаснија у смањењу дијабетеса међу јапанском популацијом него што је међу западном популацијом.” (Оуцх.)

Међутим, чини се да Американци полако прихватају јавни превоз као одржив, лак и исплатив начин да стигну тамо где иду. Према америчком удружењу за јавни превоз, у току 2013. године било је рекордних 10,7 милијарди путовања по америчком јавном превозу, што је највећи број путника у јавном превозу у скоро шест деценија. Са изградњом већег броја железничких система, рационализације аутобуских линија и стављања нагласка на очување ресурса, изгледа да путовање кроз јавни превоз (и потенцијално повећање нивоа здравља) постаје лакше сваке године.

Међутим, истраживачи у Осаки пажљиво примјећују да не постоји прави начин да се утврди да ли је боље здравље корисника јавног пријевоза ситуација с кокошјим јајима. Да ли су јавни превозници били здравији уопште или су постали здравији зато што су узимали јавни превоз?

Без обзира на то, ускоро тражимо наше аутобусе …